Antonije Đurić: Podsećanje na stogodišnjicu srpskih otadžbinskih ratova ili: Junaci i potomci PDF Štampa El. adresa

 

Uzalud ćemo prelistavati svetsku istoriju: u njoj nećemo naći takve primere nebrige za slavne pretke kao kod nas

N
iko se nije tako lako, bezbolno, jednostavno, naprasno, strasno, odricao sebe, svog bića, korena, imena, idetiteta, svojih predaka, dedova i očeva, svoje kulture i istorijske prošlosti kao što su se odricali ljudi ovog tla i ovog vremena. Samo se nama može dogoditi da nam zabluda bude bliža od stvarnosti, zagonetka od rešenja, slepilo od jasnog vida, magla od čistog horizonta; samo nama mogu biti bliži ljudi neznanog korena i neispitane prošlosti od ljudi sa imenom, prezimenom i srednjim slovom oca i majke, samo se nama može dogoditi da damo veru za neveru, umlje za bezumlje.

Ako je u nama ostalo još malo poštenja, zagledajmo se, bar za trenutak, u – sebe, a time i u mučne stranice istorije koje smo svojom voljom, i svojom rukom, bez prinude, ispisivali.

 

 

SOLUNCE – U ZABORAV!

 

P
ojedini gradovi u Srbiji kao da su se nadmetali ko će brže, i dublje, da u zaborav potisne – solunske ratnike! One solunske ratnike kojima se divio čitav slobodoljubivi svet, koji su srušili dva carstva i jednu kraljevinu i koji su u tri krvava rata bacili na kolena turske, austrougarske, mađarske, bugarske i nemačke pukove! One ratnike, koji su svojom patnjom, svojom borbom, svojom krvlju, svojim kostima rasutim širom sveta, stvorili prvu jugoslovensku državnu zajednicu i svojim bajonetima postavili granice Jugoslavije.

Posle smrti vojvode Stepe Stepanovića 1929. godine, jedna ulica u Čačku, gde je vojvoda živeo i gde je sahranjen, dobila je njegovo ime. Ima dokaza o tome da su Čačani veoma uvažavali slavnog, ali nadasve, skromnog vojvodu, i da su se, naročito, s poštovanjem odnosili prema grobnici i spomeniku, koji je vojvoda, sluteći, valjda, kakvi mogu biti potomci, a i da bi poštedeo opštinsku ili državnu kasu, sebi za života načinio na čačanskom groblju.

To poštovanje je trajalo do završetka Drugog svetskog rata, i malo posle, kada je odlučeno da se raskine sa "mračnom" prošlošću svog naroda I zakorači u svetlu budućnost, u kojoj se, izgleda, neki još nalaze! Preko noći je izbrisana ulica koja je nosila ime vojvode Stepe Stepanovića. Pošto su se lako, bez otpora, obračunali sa mrtvim vojvodom – brišući njegovo ime sa čačanske kaldrme, "lokalni bogovi" su se ustremili na osnovnu školu koja je takođe nosila vojvodino ime. Ta škola je, inače, građena novcem iz fonda, čiji je ulagač bio i vojvoda Stepa.

Kad su ovo okončali, Čačani su mogli da odahnu sa olakšanjem: prepreke ka srećnoj budućnosti bile su uklonjene! Drugu, "mračnu" prošlost osim ulice I škole sa imenom vojvode Stepe Stepanovića, nisu imali.

Nešto kasnije, Čačani su, ipak, jednoj slepoj ulici u gradu dali vojvodino ime. Slepoj, valjda stoga što su živeli u uverenju da "prema svecu treba odrediti i tropar": biće, dakle, da je vojvoda Stepa, sudeći prema ovom "priznanju", doveo svoj narod u ćor-sokak! Zato su mu i dali – slepu ulicu!

 

OBRAČUN SA SPOMENICIMA

 

S
usedna opština Lučani nipošto nije smela da zakasni u obračunu sa "mračnom" prošlošću, pa je i ona, sa svoje strane, učinila što je mogla: ploču sa spomen-česme, koju je, 1927. godine, podigao kralj Aleksandar na putu Čačak-Lučani preko planine Jelice, u slavu ratnika iz Dragačeva, zamenila je novom na kojoj je stajalo da je spomen česma podignuta u slavu partizanske jedinice koja je na tom mestu 1941, razbila bataljon nemačkoh vojnika! Dvadeset godina je ta nova ploča stajala na česmi. Stari dragačevski ratnici, u čiju je slavu česma podignuta, među njima i Budimir Davidović, sa dve Karađorđeve zvezde na grudima, uzalud su protestovali: odgovorni ljudi tog doba u Lučanima mislili su da obračun sa "ostacima mračne prošlosti" mora biti nemilosrdan! Jedva ih je, nekako, Radovan Marinković, danas poznati publicista i novinar, a tada načelnik za opštu upravu, ubedio da se tako ne piše istorija i privoleo da prvobitnu ploču vrate na mesto.

Ali sve ovo je premaleno prema onom što je učinilo "napredno" Kraljevo!

Pre pedeset tri godine, na 20. godišnjicu pobede srpske vojske na Ceru, u centru ovog grada podignut je monumentalni spomenik srpskim ratnicima. Spomenik je tu stajao sve do 1959. godine, kada je Skupština opštine, na svečanoj sednici povodom Dana Republike odlučila – kako je zapisano u dokumentima – da ga ukloni iz centra grada i preseli na groblje! Uzalud su junaci sa Cera i Kolubare molili kraljevačke moćnike da to ne učine, uveravajući ih da su oni pobednici a ne Austro-Ugarska, da bi, na kraju, ipak shvatili da su – poraženi u miru, van bojnog polja, da ih je sustigla osveta austrougarskog duha koji, evo, i danas traje u nekim ljudima! Da nije tako, mislili su stari ratnici, da nije tog poraženog austrougarskog duha, zar bi se neko usudio da spomenik, podignut dobrovoljnim prilozima građana, u slavu njihovog imena i dela – baci na groblje?! Kao da je time izražena sva simbolika: poraženima i mrtvima je mesto na groblju!

 

 



 

Povezani tekstovi

Prevedi

Opstanak


Utorak, 15 februar 2011 20:21
Julameseca 2009. godine završena je prva faza projekta OPSTANAK kada je predat kamion hladnjača marke Dajmler-Benc protojereju Bogomiru Steviću i predstavnicima srpske enklave Novo
Utorak, 21 april 2009 14:19
U vezi sa početkom realizovanja projekta OPSTANAK koji je sa blagoslovima Nj.P. Episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog, G. Artemija, i Nj.P. Episkopa
Ponedeljak, 27 april 2009 22:53
Članovi Udruženja Srba "Nemanja" bili su na Cveti, 12.04.09. godine, gosti u crkvenoj opštini Osnabrik gde su nakon blagoslova sveštenika Siniše Vujasinovića u punom parohijskom domu

Vesti iz „Nemanje“

Saopštenje: druga faza realizacije projekta OPSTANAK
Julameseca 2009. godine završena je prva faza projekta OPSTANAK kada je predat ...
Zemlja Svetog Simeona!
  ...
Eparhija srednjoevropska se sprema za doček Patrijarha
INFORMATIVNA SLUŽBASRPSKE PRAVOSLAVNE EPARHIJE SREDNJOEVROPSKE27. avgust 2010.Po...

Izdanja Dveri srpskih

dveri-radnja
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2018. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team