Priča o jednom dobrom Nemcu: Kako je Hitlerov major spasavao ono što je Srbiji važno PDF Štampa El. adresa
Napisao Vuk Z. Cvijić / Blic   

Baron Rajsvic (u beloj uniformi) tokom ratnih dešavanja u Beogradu Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija

U Srbiji je za vreme Drugog svetskog rata zaista postojao jedan dobar Nemac u uniformi Vermahta - pruski aristokrata koji je spasao deo srpskog kulturnog nasleđa.

I
me barona Johana Alberta fon Rajsvica (Johann Albrecht von Reiswitz), koji je kao major Vermahta i šef Odeljenja za zaštitu umetnina (Kunst und Denkmalschutz) bio u okupiranoj Srbiji, danas je malo poznato srpskoj javnosti. Baron Rajsvic, koji je nakon rata bio profesor u Minhenu, spasao je mošti srpskih svetaca iz fruškogorskih manastira koje su napale ustaše, inicirao je donošenje Zakona o zaštiti kulturnog dobra i formiranje Zavoda za zaštitu kulture, što je bilo prvi put u srpskoj istoriji, insistirao je na ponovnom otvaranju Univerziteta, pisao je o zločinima ustaša...

J
edan od najboljih sagovornika o baronu Rajsvicu je profesor Andreas Rot, koji u Nemačkoj školi u Beogradu predaje istoriju i engleski jezik, a radi doktorat o Odeljenju za zaštitu umetnina u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.

- Nacistička vlada je htela da postavljenjem profesora Rajsvica pokaže da poštuje Ženevsku konveciju iz 1907. o čuvanju kulturnog nasleđa okupiranih teritorija. Ali Baron Rajsvic je doslovno to shvatio i zaista se trudio na svaki način da spase kulturno nasleđe Srbije. Nemačkim okupacionim vlastima, kao ni vladi Milana Nedića, tada nije odgovaralo da javnost zna za takvo angažovanje barona Rajsvica. Međutim, brojna dokumenta sačuvana u arhivama i u zaostavštinama otkrivaju kako se borio da se sačuva srpsko kulturno blago. Takođe, to otkrivaju i njegova pisma koja je redovno pisao supruzi i koja sam imao priliku da vidim. Baron Rajsvic je stvarna ličnost, nije izmišljena osoba kao vojnik koji je navodno odbio da strelja civile u Kragujevcu - navodi istoričar Rot i dodaje da svojim radom želi da pokaže i dobar primer u odnosima srpskog i nemačkog naroda.

 

Prevodio Cvijića

Profesor Rot navodi da je baron Rajsvic ineteresovanje za kulturu i istoriju Srbije pokazivao i pre Drugog svetskog rata.

- On je 1928. prvi put boravio u Beogradu, a kasnije je vodio arheološka iskopavanja kod Ohrida. Zbog toga ga je 1934. Kraljevina Jugoslavija odlikovala Ordenom Svetog Save. Baron Rajsvic je voleo Srbiju. Čak je i pisao na ćirilici i preveo dela Jovana Cvijića sa francuskog na nemački - navodi Rot.

U
loga barona Rajsvica u spasavanju moštiju srpskih svetaca; kneza Lazara, kneza Stefana i cara Uroša iz fruškogorskih manastira stidljivo i sporadično je spominjana u srpskoj javnosti.

- On je lično sa protojerejem profesorom Radoslavom Grujićem i dr Miodragom Grbićem, kustosom Muzeja kneza Pavla, automobilom preko Zemuna otišao na Frušku goru. U pismu supruzi od 13. aprila 1942. detaljno piše kako su prolazili kroz blato i kako je morao da savlada veliku nemačku birokratiju da bi obezbedio kamione kojima su relikvije iz poharanih manastira prevezli za Beograd. Vlada Milana Nedića je organizovala svečani doček relikvija, što je prenela tadašnja štampa, a ime barona Rajsvica nigde nije spomenuto - navodi profesor Rot i dodaje da postoje sačuvana pisma barona Rajsvica gde upozorava na zločine i pljačku ustaša.

On navodi da dokumenta i pisma otkrivaju da se baron Rajsvic kod tadašnjeg ministra prosvete Velibora Jonića i njegovog pomoćnika Vladimira Velmar Jankovića u vladi Milana Nedića stalno zalagao da se formira Zavod za zaštitu starina, što je prihvaćeno 1942. godine.

 

Popisane umetnine

- Takođe je inicirao da se donese zakon o kulturnom nasleđu kojim je bilo omogućeno da se popišu umetnine i vrednosti: zakon je omogućavao da se popišu i umetnine koje su u crkvama, što je tada stvaralo otpor crkvenih velikodostojnika. Dok su univerziteti bili zatvoreni, baron Rajsvic je organizovao muzejski kurs za srpske studente. Taj kurs su pohađali kasnije čuveni srpski naučnici, na primer, Nikola Hajdin, koji je bio i predsednik Srpske akademije nauka - navodi Rot i dodaje da se baron Rajsvic zalagao za ponovno otvaranje Univerziteta u Beogradu.

 

"Nismo u ratu sa crkvom"

P
rofesor Andreas Rot navodi primer kako je oficir Turner, šef nemačke vojne uprave, pisao pismo 3. avgusta 1942. Brozeru, komandantu prve regimente SS divizije "Princ Eugen" da je u julu u Vršcu bio baron Rajsvic da proveri koje predmete treba zaštiti.

- Video je da su u bašti vršačkog eparhijskog dvora našli kofere sa srebrnim escajgom za 100 osoba koje je imao srpski vladika. Turne piše da je Rajsvic rekao da ne mogu da uzmu escajg jer "nismo u ratu sa srpskom crkvom i to ne može da bude ratni plen". Turner je naredio da escajg bude pod zaštitom vojne uprave - navodi Rot.

 

Humanost

Spasavao banjičke logoraše

- Za sada imam podatke da je Rajsvic iz logora na Banjici izvukao šestoro ljudi. Ne znam koliko je ukupno ljudi spasao. Među spasenima su bili i Aleksandar Deroko, koji je kasnije bio profesor Univerziteta i akademik, kao i tada čuveni arheolog Nikola Vulić, profesor Beogradskog univerziteta - navodi profesor Andreas Rot.

 

Ratni plen

Potraga sa episkopskom bibliotekom

- Esesovska jedinica koja je bila u Vršcu 1942. godine zaplenila je i knjige iz episkopske biblioteke. Komandant te jedinice sakrio je akciju od komande u Beogradu, a pre svega od Rajsvica. Odneli su knjige za Beč. Međutim, jedan esesovac, inače folksdojčer iz Banata, to je prijavio Rajsvicu. Baron je zahtevao da se takvi slučajevi ne ponove - navodi profesor Andreas Rot.

On kaže da je 1946. godine jugoslovenska vojna misija u Beču pronašla odnete knjige u podrumu Nacionalne biblioteke u Beču.

- Bilo je 40 sanduka sa 3.331 knjigom. Pronašao sam zapis u austrijskoj nacionalnoj biblioteci i sačuvan revers o predaji Vlatki Culek, pripadnici jugoslovenske misije. Međutim, nema podataka da su nove vlasti vratile episkopiji knjige, niti šta se sa njima desilo. Tu je bilo vrednih knjiga, nekih i iz srednjeg veka - kaže profesor Rot.

 

Doktorat o baronovom delu

Profesor Andreas Rot

Profesor Andreas Rot u Nemačkoj školi u Beogradu predaje istoriju i engleski jezik, a trenutno radi doktorat o Odeljenju za zaštitu umetnina u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. On dokazuje interesovanje barona Rajsvica za istoriju Srbije.

- On je vodio arheološka iskopavanja kod Ohrida. Zbog toga ga je 1934. Kraljevina Jugoslavija odlikovala Ordenom Svetog Save.
 
Autor: Vuk Z. Cvijić
Izvor: Blic

 

 

 

 




 

Prevedi

Opstanak


Subota, 25 april 2009 14:04
U organizaciji Generalnog konzulata Srbije u Dizeldorfu, 24.04.09 održano je Humanitarno-književno veče, na kome su učestvovali Udruženje Srba Nemanja iz Bilefelda, KUD
Nedelja, 27 septembar 2009 19:20
Pomoć za samostalnost i ekonomsku nezavisnostProjekt za Kosovo i Metohiju, za Srbiju Dragi zemljaci,Realizacija projekta OPSTANAK, koga su u decembru 2008. godine pokrenuli Udruženje Srba
Utorak, 14 april 2015 16:24
Krajem marta 2015. god, na Kosovu i Metohiji su kao gosti humanitarne organizacije „Majka devet Jugovića“ boravili dr Zorica Kojić-Beker, Mira Jovanović, Mirko Slavnić i

Vesti iz „Nemanje“

Obeležena slava udruženja, Sv. Simeon Mirotočivi
Članovi udruženja, njegovi osnivači i podmladak su tradicionalno...
Povelja Prvog Sabora Svetosavskih škola u Evropi
  Sa blagoslovom Episkopa srednjoevropskog Konstantina, a u organizaciji Udruže...
Najava i pozivnica crkvene opštine Sv. Vasilija Ostroškog Čudotvorca
Ove godine ćemo povodom parohijske slave Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca u ...

Izdanja Dveri srpskih

dveri-radnja
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2017. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team