Boris Milosavljević: Vek od velike pobede na Rajčanskom ridu i Bregalnici PDF Štampa El. adresa
Četvrtak, 11 jul 2013 14:03

(4. jul 1913)

Svečani ulazak u Pećku Patrijaršiju, 5. decembar 1913. Izvor: Narodna biblioteka Srbije Štab Timočke divizije 2. poziva ide iz Đevđelije za Dorjan. Izvor: Narodna biblioteka Srbije
Svečani ulazak u Pećku
Patrijaršiju, 5. decembar 1913.*
Štab Timočke divizije 2. poziva
ide iz Đevđelije za Dorjan*    

P
osle velikih napetosti i iščekivanja rata, Bugarska i Srbija su bezuslovno prihvatile arbitražu ruskog cara Nikolaja I u vezi sa razgraničenjem (14/27. jun 1913).  Napetost je popustila na Vidovdan (15/28 jun). Drugog dana proslavljanja Vidovdana u srpskoj vojsci: „U nedelju 16 (29) juna bugarski oficiri iz Štipa pozvali su naše oficire sa Ježeva polja na zakusku i pivo, da se, rekoše, bratski provesele, `pošto je opasnost rata minula`….`Bratski` su ispratili naše oficire i najljubaznije im poželeli laku noć i doviđenja, da samo nekoliko sati posle toga, u oči ponedeljka, predvođeni onim istim `ljubaznim` oficirima, izvrše prepad na naše trupe“.

Prema prethodnom ugovoru između Srbije i Bugarske (29. februar/13. mart 1912), postignutom uz rusku pomoć, granica između dve države (u Makedoniji) je trebalo da ide linijom Kriva Palanka – Ohridsko jezero.[3] Pošto Srbija nije dobila izlaz na Jadransko more, srpska vlada je početkom 1913. godine tražila reviziju sporazuma sa Bugarskom, prema kojoj bi Srbija dobila onu teritoriju u Makedoniji koju je osvojila njena vojska.[4] Sa druge strane, i Grčka i Bugarska su se sporile oko južne Makedonije, a trupe i jedne i druge vojske nalazile su se u Solunu. Svi pokušaji da se postigne miran sporazum nisu dali rezultat. Car Nikolaj je uputio identične telegrame kraljevima Srbije i Bugarske (8/21. jun), pozivajući ih da rešenje povere Rusiji, skrećući im pažnju na to da će ona strana koja prva otpočne bratoubilački rat, snositi tešku odgovornost „pred slovenskom stvari“.[5] U tajnom dodatku prvobitnog savezničkog ugovora (29. februar/13. mart 1912) sadržano je da ruski car odlučuje o svim graničnim sporovima.[6]

P
osle velikih napetosti i iščekivanja rata, Bugarska i Srbija su bezuslovno prihvatile rusku arbitražu (14/27. jun).[7] Napetost je popustila: „U nedelju 16 (29) juna bugarski oficiri iz Štipa pozvali su naše oficire sa Ježeva polja na zakusku i pivo, da se, rekoše, bratski provesele, `pošto je opasnost rata minula`….`Bratski` su ispratili naše oficire i najljubaznije im poželeli laku noć i doviđenja, da samo nekoliko sati posle toga, u oči ponedeljka, predvođeni onim istim `ljubaznim` oficirima, izvrše prepad na naše trupe“.[8] Po naređenju generala Mihaila Savova, bugarska 4. Armija (oko 100 000 ljudi) je izvršila napad na srpsku vojsku preko reke Bregalnice (17/30. juna), a ubrzo i preko Zletovske reke. Srpske predstražne jedinice su pobijene ili zarobljene pre početka napada. Brojni oficiri i vojnici poginuli su već u tom prvom udaru, uključujući i majora Milana Vasića (komandant 1. bataljona 6. puka), istaknutog crnorukca i sekretara Narodne odbrane, preko koje je Apisova organizacija javno delovala.[9] Vasić je bio veliki Jugosloven i pobornik ujedinjenja Srba i Bugara.

Prema memoarima generala Ilića, Vasić se vratio sa večere oko dva sata ujutro, a u tri sata su Bugari izvršili prepad. Prepad je bio žestok. Prva četa 4. bataljona 6. puka koja je bila na straži na mostu, odupirala se hrabro i uspela da se probije iz neprijateljskog okruženja. 6. puk kojim je komandovao pukovnik Đura Dokić, nije se pomerio sa svojih položaja odupirući se celoj bugarskoj diviziji, ali je izgubio 3 komandanta bataljona, među kojima i Milana Vasića. Iako ranjen komandant puka Dokić ostao je komandujući pukom za sve vreme napada. Boreći se u prvim redovima Milan Vasić teško je ranjen i ostao je na bojištu gde su ga našli bugarski vojnici i izboli noževima.

Osećanje u Srbiji povodom ovakvog napada („Tataro-bugara“) možda najbolje izražavaju stihovi Dučićeve pesme Bugari (Horda) i Bregalnica.[10]

 

Naređenje „ni korak nazad“

Bugari su prepadom uspeli da zauzmu neke od značajnih položaja, ali se srpska odbrambena linija i dalje držala. Bugarski napad išao je iz dva glavna pravca. Na desnom krilu napadnuti su srpski položaji na masivu Osogovske planine – Redki buki (Retke bukve), Bankov čukar, Kitak i dr, koje je branio osogovski odred (8. puk Dunavske divizije 1. poziva i jedan bataljon moravske divizije). Usamljeni 2. bataljon 3. puka Moravske divizije 2. poziva pružio je žestok otpor, ali je morao da se povuče na desnu obalu Zletovske reke na srpske položaje kod sela Drenka, ali je i taj položaj morao da napusti 1. bataljon 19. puka Šumadijske divizije. Oko strateški važnog Drenka vođene su žestoke borbe. Krajnjim naprezanjem srpska 3. armija je zaustavila napad bugarske Štipske grupe.

 

 



 

Prevedi

Opstanak


Utorak, 14 april 2015 16:24
Krajem marta 2015. god, na Kosovu i Metohiji su kao gosti humanitarne organizacije „Majka devet Jugovića“ boravili dr Zorica Kojić-Beker, Mira Jovanović, Mirko Slavnić i
Subota, 23 januar 2016 08:38
Dobrotvorna organizacija EUO Eparhije raško-prizrenske"MAJKA DEVET JUGOVIĆA"E. Br. 318.Januar 2016. godine Gračanica Udruženje Srba " Nemanja"Bilefeld -
Četvrtak, 19 februar 2009 19:33
  Projekat OPSTANAK koji je nastao kao rezultat prošlogodišnjeg majskog savetovanja predstavnika nevladinog sektora iz matice i rasejanja, članica Srpske mreže, zvanično je promovisan u

Vesti iz „Nemanje“

Povelja Prvog Sabora Svetosavskih škola u Evropi
  Sa blagoslovom Episkopa srednjoevropskog Konstantina, a u organizaciji Udruže...
U Bilefeldu započeo završni ciklus predavanja u okviru Svetosavske škole
Prošlog vikenda u Bilefeldu je održano prvo predavanje iz završn...
Nova knjiga u izdanju US „Nemanja“
Udruženje Srba Nemanja je odlučilo da povodom 100. godišnjice Balkanskih ratova ...

Izdanja Dveri srpskih

dveri-radnja
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2018. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team