Boris Milosavljević: Vek od velike pobede na Rajčanskom ridu i Bregalnici PDF Štampa El. adresa
Četvrtak, 11 jul 2013 14:03

 

 

O
snovni zadatak prvih borbenih redova bio je da se što je moguće više zadrži neprijatelj do dolaska pojačanja i glavnine srpske vojske, koje su usiljenim maršem krenule prema borbenoj liniji. Kriza prouzrokovana odstupanjem prednjih položaja prevaziđena je zahvaljujući požrtvovanju komandanata i naređenju „ni korak nazad“.[11] U časopisu Balkanski rat (br. 39, 15 decembar 1913. god), pod naslovom „Reč sam dao“ nalazi se svedočanstvo o smrti majora Nikole Blagojevića. Znajući da je od velikog značaja da se održi jedan položaj na Čupinom Brdu dok ne stigne pomoć, komandant Dunavske divizije drugog poziva, general Mihajlo Rašić naredio je komandantu bataljona u devetom puku majoru Blagojeviću da „po svaku cenu“ zadrži položaj. Na Blagojevićev bataljon 17/30 juna izvršio je napad ceo bugarski puk, i pošto položaj nije mogao da se zadrži, major Blagojević je naredio odstupanje svojim vojnicima i ostao sam na položaju da bi, boreći se sam do poslednjeg časa, sa preostalim metkom pucao sebi u slepočnicu. Sedmi puk prvog poziva, koji je u međuvremenu forsiranim maršem za 18 časova kretanja, stigao do Drenka, tj. Retkih Bukvi (Redke Buki), 18. juna/ 1. jula izvršio je kontranapad i potisnuo Bugare. Centralna bugarska „štipska“ grupa koja je nadirala od Kočana i Štipa nije imala uspeha prvog dana borbi i svi njeni delovi bili su prinuđeni da se povuku na levu obalu Bregalnice.

 

Neuspeh iznenadnog bugarskog napada

B
ugarska Vrhovna komanda je 18 juna /1. jula uvidela da „ustremljeni napad na Srbiju i Grčku nije postigao svoj cilj“ i da će, umesto brzih i odlučujućih pobeda, morati da vodi jedan težak rat sa svim njegovim posledicama. To saznanje je poražavajuće delovalo čak i na ratobornog generala Mihaila Savova, pomoćnika glavnokomandujućeg bugarske vojske, koji je shvatio da je započinjanjem vojnih operacija učinio sudbonosnu grešku, koja za Bugarsku može imati fatalne posledice. Stoga je spremno prihvatio odluku ministarskog saveta (bugarske vlade) o obustavljanju operacija i 1. jula i bez znanja kralja Ferdinanda, izdao naređenje komandantima 4. i 2. armije da se prekinu borbena dejstva. Istoga dana na frontu srpske 1. i 3. armije pojavili su se bugarski parlamentari (izaslanici) sa porukom: da je ovaj sukob bio plod fatalnog nesporazuma i da bi zbog toga trebalo obustaviti dalje prolivanje krvi“. O slici bugarskih parlametnara u vreme kad je 12. puk Šumadijske divizije stigao do Zletovske reke, svedoči jedan učesnik bitke, prenoseći reči kojima su bugarski vojnici objašnjavali da je zabunom došlo do rata: Savov! Greška! Pretnja! Nesporazum samo!, Ta Srbite braća – sve šte da vi damo“.[12] Na izveštaj o pojavi bugarskih parlamentara, srpska Vrhovna komanda je odgovorila: „Akciju nipošto ne obustavljajte. Radite u duhu dobijene direktive“. Ni kralj Ferdinand nije želeo prekid rata i već je naredio Savovu da opozove naređenje o prekidu operacija[13].

 

Bitka na Drenku

O
mestu gde će primiti glavnu bitku bilo je oprečnih mišljenja u srpskoj Vrhovnoj komandi. Na kraju je prevladalo mišljenje koje je zastupao pukovnik Živojin Mišić, pomoćnik načelnika Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika, da glavne snage Prve armije Šumadijski puk 1. poziva i Moravska divizija 2. poziva, koncentrisane na prostoriji Kratovo – Ponikva – Crni vrh – Gradište pređu u kontraofanzivu pravcem Rajčanski rid – Kočani radi preotimanja operativne inicijative.

U 4 časa ujutro 18 juna/1. jula Šumadijska divizija 1. poziva (10 i 19 puk) napala je utvrđeni bugarski položaj na Drenku. U žestokim borbama posle artiljerijske pripreme i trećeg juriša srpska vojska je oko 10:30 zauzela strateški važan položaj Drenak, koji su Bugari zaposeli dva dana ranije.[14] Zauzimanje Drenka odrazilo se veoma pozitivno na moral srpske vojske o čemu svedoči jedan učesnik: „Drenak – simbol Pravde i Božjeg gnjeva; Drenak – biljeg časti ispred Crnog Vrha; Goreo je noćas – nad njim šrapnel seva, Na njemu se ruka Kajinova skrha“.[15]

Istog dana u žestokim borbama na levom krilu srpska vojska je povratila položaje na Bankovom čukaru i kod Retkih bukvi. Na taj način došlo je do preokreta bitke na Bregalnici u srpsku korist a inicijativa je prešla u ruske srpske vojske. Prema direktivi Vrhovne komande srpska Prva armija u čijem su sastavu bile Šumadijska divizija 1. poziva i Moravska divizija 2. poziva, ojačane Crnogorskom divizijom pod komadnom serdara Janka Vukotića pristiglom iz rezerve, nastavila je započetu ofanzivu prema Rajčanskom ridu, odnosno Kočanima[16].

 

Zauzimanje utvrđenog Rajčanskog rida – odlučujuća pobeda u Bregalničkoj bici (21/4. jul 1913)

P
ošto su Bugari posle napada 17/30. juna odbijeni sa Crnog Vrha i kote 650 i razbijeni i potisnuti sa položaja Drenak, bugarska 7. rilska divizija pojačana armijskom rezrevom (brigadom) zadržala se na Rajčanskom ridu. Rajčanski rid je štitio važan strateški pravac Kočane – Carevo Selo zbog čega je 19. juna /2. jula naređeno da Šumadijska divizija izvrši napad na Rajčanski rid.

Rajčanski rid je uzvišenje sa tri vrha koji dominiraju terenom naspram Drenka, a nalazi se iznad sela Rajčani između Zletovske reke (granica između Bugarske i Srbije) i Bregalnice i ima izgled nepravilne kupe prosečene strmim potocima. Sa jedne strane Rajčanski rid se spušta do Bregalnice, sa druge strane ide do Retkih Bukvi. Padina uz koju je išla srpska pešadija je brisani prostor koji je potpuno pregledan sa vrha. Tokom pregorovora o razgraničenju vođenih posle završetka Prvog balkanskog rata, Bugari su na Rajčanskom ridu podigli niz utvrđenja i prepreka za pešadiju[17].

 



 

Prevedi

Opstanak


Utorak, 28 jul 2009 18:39
  U Kraljevu su predstavnici Udruženja Srba „Nemanja" iz Bilefelda, Mirko Slavnić, potpredsednik, i Aleksandar Bučevac, 13. jula 2009. godine predali kamion hladnjaču marke
Utorak, 15 februar 2011 20:21
Julameseca 2009. godine završena je prva faza projekta OPSTANAK kada je predat kamion hladnjača marke Dajmler-Benc protojereju Bogomiru Steviću i predstavnicima srpske enklave Novo
Utorak, 14 april 2015 16:24
Krajem marta 2015. god, na Kosovu i Metohiji su kao gosti humanitarne organizacije „Majka devet Jugovića“ boravili dr Zorica Kojić-Beker, Mira Jovanović, Mirko Slavnić i

Vesti iz „Nemanje“

Regija mira ili nekontrolisane nestabilnosti
Renomirani nemački institut za istraživanje mira "Fridensratšlag" iz Kasela orga...
Program Prvog Sabora polaznika i organizatora Svetosavskih škola
PROGRAM Prvog Sabora polaznika i organizatora Svetosavskih škola u Evropi,...
Predlozi za dopunu Nacrta Zakona o dijaspori
Ministrastvu za dijasporuVase Čarapića 2011 000 BeogradRepublika Srbija Ministr...

Izdanja Dveri srpskih

dveri-radnja
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2019. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team