Boris Milosavljević: Vek od velike pobede na Rajčanskom ridu i Bregalnici PDF Štampa El. adresa
Četvrtak, 11 jul 2013 14:03

 

 

Š
umadijska divizija 1. poziva, u čijem su sastavu bili 10. pešadijski puk „Takovski“, 11. pešadijski puk „Karađorđa“, 12. pešadijski puk „Cara Lazara“ i 19. pešadijski puk, podržani šumadijskim artiljerijskim pukom „Tanasko Rajić“, koja je imala zadatak da napadne neprijatelja na frontu Rajčanski rid – Golak spustila se 19 juna/2. jula u dve kolone sa svojih položaja i prišla Zletovskoj reci, gde je dočakana snažnom artiljerijskom vatrom sa Rajčanskog rida. Međutim, pošto situacija Moravske divizije još uvek nije bila raščišćena obustavljen je napad i Šumadijska divzija povukla se na svoje položaje, ostavljajući na Zletovskoj reci samo prednje delove.

Sutradan 20. juna/3. jula napad Prve armije na Rajčanski rid počeo je oko 10 časova. Šumadijska divizija je krenula prema Rajčanskom ridu u dve kolone – 12 puk „Car Lazar“ nalazio se u desnoj koloni da bi preko sela Bućište i Tripotanci izvršio napad na centar bugarskih položaja u pravcu samog vrha Rajčanskog rida. Oko podne obe kolone su bez borbe prešle Zletovsku reku, odnosno granicu sa Bugarskom, gde je bugarska artiljerija napala prednje delove 12. puka kod sela Tripotanci. Prema svedočenju učesnika: „Pod strašnom artiljerijskom vatrom, koja je zatim obasipala sve kolone, zastoja nigde nije bilo, hitalo se da se što pre podvuče pod neprijateljski položaj, posednut pešadijom, pod one tri glave. Do pre dva časa mirna zletovska okolina pretvorila se u pakao…Bugari nisu ni malo štedeli svoju artiljerijsku municiju…“. Prvi borbeni red Šumadijske divizije nezadrživo je napredovao: „“Napred! Samo napred! – jedna reč se čuje“[18]. Posle celog dana borbe, uveče prvi borbeni redovi srpske vojske, odnosno 2 bataljon 12. puka pod komandom majora Vojislava Tomića (kasnije armijski general), bili su na 600 metara ispod strme centralne glave koja je taktički ključ položaja, jer tek njenim padom pada južna glava i olakšava se dalje nastupanje 11. i 19. puka koji su zbog bugarske artiljerijske vatre na brisanom prostoru zaostali[19]. Bugarske trupe povukle su se 1 – 2 kilometara unazad na glavnu odbrambenu liniju koja se nalazila na temenu Rajčanskog rida.

U zoru 21 juna/4 jula srpski napad je započeo artiljerijskom i mitraljeskom pripremom za nastupanje pešadije na bugarske položaje, gde su vojnici počeli da napuštaju opkope u većim grupama: „Sa prelazom iz ubrzane paljbe u brzu posada opkopa centralne glave po grupama izlazi iz opkopa i strmoglavce se gubi pozadi. Naša brza paljba ih kosi nemilostivo što stvara paniku i nateruje da opkope napuštaju u velikim gomilama“. Bugarske trupe, koje su još prethodnog dana bile demoralisane, nisu izdržale, već su u neredu napuštale svoje položaje: „Baterijska paljba već juriš priprema, Ne treba nam puška – tu su bajoneti“.[20]

Komandant Sedme bugarske divizije poslao je generalu Kovačevu izveštaj: „neprijatelj je preduzeo žestok napad na celom frontu. Naše snage nisu izdržale napad, i povlače se. Gubici su izvandredno veliki“. Demoralisani Bugari napustili su položaje: „Snažno „ura“ prednjih redova dovršava begstvo sa centralne glave Rajčanskog rida koju zauzima prvi borbeni red 12. puka“.[21] Prvi borbeni red Šumadijske divizije izbio je oko 10 časova na teme Rajčanskog rida i tu se zaustavio: „To Bugari beže, puni gneva, stida; jedno glasno: Ura… besmo na vrh rida“. U isto vreme Moravska divizija 2. poziva sa dve brigade Crnogorske divizije zauzela je sedlo između Rajčanskog rida i planine Slugojevca i preduzela gonjenje rastrojenih neprijateljskih trupa.

P
osle zauzimanja Rajčanskog rida vojnike Šumadijske divizije obišli su komandant divizije general Božidar Terzić i posle njega načelnik štaba Prve Armije general Petar Bojović. Došavši do 12. puka kome je deset godina ranije komandovao Terzić: “..uzbuđeno stiska ruku zastupniku komandanta puka – Divno ste se danas i juče pokazali, divno – veli, a glas mu drhti – Privukli ste na sebe najjaču vatru. Meni je to utoliko milije što je to učinio moj puk kojim sam ja ranije komandovao. Hvala vam!“. General Bojović je došao „…ne onakav kakav se uvek viđa, ćutljiv, mrgodan, sa licem na kome počivaše beskrajna mirnoća, na kome uzbuđenje nije moglo da se pročita. Sad dolazi drugi čovek, veseo, preobražen, razgovoran – Jeste li se umorili tukući verolomne Bugare? – pita svaku grupicu pored koje prođe. – Nismo! – razleže se iz grudi pobedonosnih vojnika[22]. Komandant Prve armije Prestolonaslednik Aleksandar, nakon uspeha 12. puka „Cara Lazara“ Šumadijske divizije 1. poziva na Rajčanskom ridu prišao je komandantu puka Milivoju Stojanoviću (22. kl. VA), čestitao mu i u znak priznanja skinuo sa svojih grudi Karađorđevu zvezdu sa mačevima i lično je zadenuo za grudi pukovnika[23].

Prva armija je zauzimanjem Rajčanskog rida, ključa protivnikove glavne odbrambene linije, slomila desno krilo bugarske 4. armije i otvorila put za prodor. Zauzećem Rajčanskog rida probijen je front bugarske Četvrte armije i otvoren put ka Carevom selu i Gornjoj Džumaji. Bugarska Sedma divizija izgubila je preko 4000 ljudi i u neredu odstupila u pravcu Kočana. Iako je Bregalnička bitka trajala još 4 dana, slamanjem desnog krila bugarske 4. armije na Rajčanskom ridu, bitka je bila rešena u korist srpske vojske.[24] Bila je to najveća i najkrvavija bitka u dotadašnjoj istoriji srpske vojske. Po angažovanim snagama i podnetim ljudskim žrtvama, vremenu trajanja i prostoru na kome je vođena, Bregalnička bitka se smatra pretečom velikih bitaka Prvog svetskog rata. Srbi su imali oko 3000 poginulih (ukupno 16.620 ljudi ostalo je izvan stroja). Slobodan Jovanović, koji je sve vreme ratova bio u Vrhovnoj komandi na dužnosti šefa Pres biroa, zaključuje: „Što se tiče vojske, ja sam se posle prvog rata još i dvoumio da li smo svoje pobede doista zaslužili, ili smo samo sreće imali. Ali, posle ovog drugog rata, izgleda mi da je naša vojska, bez preterivanja, najbolja na Balkanu. Jedna vojska koja iznenađena od neprijatelja i potisnuta skoro sa sviju pozicija, ipak ne izgubi prisustvo duha, nego prikupi svu snagu, odbije napad, povrati izgubljene pozicije, pređe u ofanzivu, i tako silno potisne napad neprijatelja da ovaj, demoralisan, ne može više da se drži ni na tako čvrstim pozicijama kao što je na pr. Rajčanski rid – takva jedna vojska odista mora imati vrlo mnogo duha i energije“.[25]

 



 

Prevedi

Opstanak


Nedelja, 27 septembar 2009 19:20
Pomoć za samostalnost i ekonomsku nezavisnostProjekt za Kosovo i Metohiju, za Srbiju Dragi zemljaci,Realizacija projekta OPSTANAK, koga su u decembru 2008. godine pokrenuli Udruženje Srba
Utorak, 15 februar 2011 20:21
Julameseca 2009. godine završena je prva faza projekta OPSTANAK kada je predat kamion hladnjača marke Dajmler-Benc protojereju Bogomiru Steviću i predstavnicima srpske enklave Novo
Sreda, 08 jul 2009 21:21
U prvoj fazi realizacije projekta OPSTANAK, koji su u decembru prošle godine pokrenule u Nemačkoj članice Srpske mreže (Majka devet Jugovića, Svetosavska škola Minhen i Udruženje Srba

Vesti iz „Nemanje“

Obeleženi jubileji srpskih velikana u 2013. godini
Novo predsedništvo Udruženja Srba „Nemanja“ je na izmaku 2013. god. podsetilo i ...
APP “ Sveta Trojica”
Kroz APP “Sveta Trojica” želimo da na dostojan način prenosimo spa...
Humanitarno-književno veče u dizeldorfskom konzulatu
U organizaciji Generalnog konzulata Srbije u Dizeldorfu, 24....

Izdanja Dveri srpskih

dveri-radnja
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2019. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team