Kantorovičevo „Veštačenje o krivici za rat 1914.“ PDF Štampa El. adresa
Napisao Tanjug   
Sreda, 07 mart 2018 01:17

Herman Kantorovič "Veštačenje o krivici za rat 1914" Foto: Screenshot

BEOGRAD - U izdanju Službenog glasnika objavljeno je „Veštačenje o krivici za rat 1914.“ čiji je autor istaknuti pravnik i univerzitetski profesor Herman Kantorovič, u prevodu istoričara Velibora Buhe.

Po nalogu iz Rajhstaga 1923. godine Kantorovič je počeo razmatranje i danas aktuelnog pitanja krivice za Prvi svetski rat, koje je završio 1927. godine, ali njegovi zaključci, među kojima i to da da Srbija nije bila kriva za izbijanje Velikog rata, nisu išli naruku nemačkom naručiocu, pa je delo 40 godina ostalo neobjavljeno. Sada je pred srpskim čitaocima.

Istoričar Velibor Buha, na današnjem predstavljanju Kantorovičevog dela kaže da je knjigu našao pre nekoliko godina u Gracu u kome je istraživao mesto Srbije u nemačkim interpretacijama krivice za Prvi svetski rat i da je Kantorovičevo delo odudaralo od mase radova na ovu temu.

Podsetio je i da je Kantorovičevo istraživanje trebalo da služi negiranju nemačke krivice za rat i Rajhstag je angažovao do tada uzornog Nemca, uglednog pravnika, dobrovoljca u Prvom svetskom ratu, koji je, držeći se čvrsto činjenica i strogog etičkog kodeksa, šokirao svoje naručioce.

„Ne postoji ništa teže nego sa punim razumevanjem suditi o tuđoj krivici - ukoliko se ima oko za skrivene probleme, i ništa lakše nego pravično suditi o sopstvenoj krivici - ukoliko se ima uvo za tihi, zapovedni glas savesti", objasnio je sam Kantorovič sustinu svog svedočenja.

Buha pak, primećuje da izricanje suda na štetu sopstvene zemlje nikad nije lako, posebno u uzavreloj atmosferi posle rata kada je pitanje krivice bilo ključno.

Ono što je po oceni Buhe specifično u Kantorovičevom delu je to što on izazivanje rata posmatra kao kriminalni čin - "zločin ubistva mira" i nastupa kao sudski veštak koji pokušava da raskrinka zločin i izrekne presudu o krivici.

Kantorovič je takođe smatrao, navodi Buha, da za svaku zemlju treba odrediti različit stepen krivice; i podjednako mu je smetalo što su sile pobednice optuživale Centralnie sile kao isključive krivce za rat, kao što mu je smetala i propaganda u Nemačkoj, koja je odbacivala nemačku krivicu.

Buha naglašava da je za nas svakako najzanimljiviji Kantorovičev sud o nepostojanju krivice Srbije za Prvi svetski rat i dodaje da je to najargumentovanija i najupečatljivija odbrana Srbije.

Srbija je, u zaključcima Kantoroviča, uz Englesku, jedina od glavnih učesnica rata oslobođena svake odgovornosti za rušenje mira, što je, prema mišljenju Buhe, naročito značajno u svetlu beskrajnih optužbi koje su Srbiji upućivane u okviru nemačke kampanje negiranja sopstvene krivice i njenog prebacivanja na zemlje iz protivničkog tabora.

"Kantorovič je, analizirajući poteze Beča i Berlina tokom julske krize (1914), upečatljivo dokazao njihov "bezuslovni umišljaj u odnosu na balkanski rat", odnosno rešenost Austrougarske da uz neograničenu podršku Nemačke događaj u Sarajevu po svaku cenu iskoristi kao povod za napad na Srbiju", ističe Buha.

Kantorovič je istovremeno daleko od svake idealizacije srpske politike.

Nekoliko puta se negativno izjasnio o Nikoli Pašiću i ostalim srpskim čelnicima, a Srbija je, kako ističe, svojim političkim i ekonomskim sukobljavanjem sa Austrougarskom u predratnom periodu činila akte "hroničnog ugrožavanja mira", kao i gotovo sve evropske zemlje; nikad, međutim, ne prešavši liniju koja označava put u rat.

Glavni Kantorovičev zaključak i presuda, kako ističe Buha, jeste da su rušenje mira u julu i avgustu 1914. godine izvršile Centralne sile i to s umišljajem u odnosu na rat sa Srbijom, Francuskom i Rusijom na Balkanu i u ostatku Evrope i iz nehata u odnosu na njegovo širenje van evropskih okvira, izazvano uključivanjem Engleske u sukob.

Na strani sila Antante utvrdio je, pak, pokušaj rušenja mira otkrivši ga u ruskoj mobilizaciji izvedenoj uz podršku Francuske.

"Takvi zaključci, uzeti u celini, izraz su autorove težnje da ustanovi udeo u odgovornosti svih aktera, bez obzira na to da li se radi o ratnim pobednicima ili gubitnicima, što i jeste imperativ naučnog istraživanja krivice za rat", rekao je Buha.

Ono što je po oceni Buhe specifično u Kantorovičevom delu je to što on izazivanje rata posmatra kao kriminalni čin - "zločin ubistva mira" i nastupa kao sudski veštak koji pokušava da raskrinka zločin i izrekne presudu o krivici.

Kantorovičevo delo je dugo bilo u fioci u Ministarstvu spoljnih poslova, daleko od očiju javnosti. Dolazak Hitlera na vlast zatekao ga je u Firenci gde je kao gostujući profesor držao seminar i upravo je bio završio knjigu "Delo i krivica", koje je o sopstvenom trošku odbjavio u Švajcarskoj.

Herman Kantorovič je bio među prvih 25 profesora koji su u novom režimu otpušteni sa nemačkih univerziteta.

Preminuo je 1940. godine u Kembridžu i njegovo veštačenje o krivici za rat bilo je gotovo zaboravljeno.

Spas je stigao sa impulsom koji je interesovanju za uzroke Prvog svetskog rata dao početkom šezdesetih Fric Fišer i Fišerov prvi asistent Imanuel Gajs je, istrazujući u Ministarstvu spoljnih poslova, otkrio primerak Kantorovičevog rada.

Na značaj ove knjige ukazali su danas i filozof i teolog prof. Bogoljub Šijaković i direktor Instituta za noviju istoriju Srbije Mile Bjelajac.

Šijaković je skrenuo pažnju na Kantorovičevo analiziranje falsifikata koje su objavljivale Nemačka i Austrougarska, na njegov stav da je Aneksiona kriza bila generalna proba za Prvi svetski rat, koji je zapravo bio "golo porobljavanje Srbije".

Bjelajac ističe da je Kantarovič kao savremenik Velikog rata bio dosta ograničen u istraživanju, ali je uneo vrstu pravničkog reda u dostupne izvore i bio radikalan u tvrdnji da ničija mobilizacija, pa ni ruska, sama po sebi ne znači rat.

Osnovna poruka Kantorovičeve knjige i istoričarima i političarima, prema mišljenju Bjelajca, jeste koliko mogu biti fatalne pogrešne procene protivnika, toliko i pogrešne procene vlastitih mogućnosti.

 

Redaktura i lektura teksta: nemanja.de / am

 

 

 




 

Prevedi

Opstanak


Utorak, 15 februar 2011 20:21
Julameseca 2009. godine završena je prva faza projekta OPSTANAK kada je predat kamion hladnjača marke Dajmler-Benc protojereju Bogomiru Steviću i predstavnicima srpske enklave Novo
Četvrtak, 19 februar 2009 19:33
  Projekat OPSTANAK koji je nastao kao rezultat prošlogodišnjeg majskog savetovanja predstavnika nevladinog sektora iz matice i rasejanja, članica Srpske mreže, zvanično je promovisan u
Sreda, 08 jul 2009 21:21
U prvoj fazi realizacije projekta OPSTANAK, koji su u decembru prošle godine pokrenule u Nemačkoj članice Srpske mreže (Majka devet Jugovića, Svetosavska škola Minhen i Udruženje Srba

Vesti iz „Nemanje“

Obeležena slava Udruženja – Sveti Simeon Mirotočivi
Udruženje Srba „Nemanja" od svog osnivanja 1991. god. tradicio...
Sveti Simeon u stripu
Drugi sanjaju „Gospodare prstenova”, a mi imamo epske bitke u našo...
Patrijarh Irinej stigao u Beč
INFORMATIVNA SLUŽBASRPSKE PRAVOSLAVNE EPARHIJE SREDNJOEVROPSKE10. septembar 2010...

Izdanja Dveri srpskih

dveri-radnja
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2018. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team