Sloboda samo oružjem [2] PDF Štampa El. adresa
Napisao Predrag Pavlović i Novica Pešić   
Subota, 06 oktobar 2012 18:26

Rat sa Turcima za balkanske narode bio neizbežan. Dogovor Srbije i Bugarske o otvaranju vardarskog fronta

Prva stanica Vojne konvencije Srbije i Bugarske iz 1912. g. - Vojni Arhiv Srbije
Prva stanica Vojne
konvencije Srbije i
Bugarske iz 1912. g.
Izvor: Vojni arhiv
Srbije
*

P
REGOVORI o Balkanskom savezu između Srbije i Bugarske započeo je naš poslanik u Sofiji Miroslav Spalajković u jesen 1911. godine po ovlašćenju Milovana Milovanovića, ministra inostranih dela. Usaglašavanje stavova je bilo veoma teško i sporo zbog međusobno suprostavljenih interesa. Srbija, da bi obezbedila slobodan i ubrzani ekonomski razvoj, težila je da izbije na more, ali pošto to nije uspela da ostvari preko Bosne i Hercegovine, zbog njene aneksije od Austrougarske, smatrala je da cilj može ostvariti preko Makedonije i Albanije.

To se pak kosilo sa interesima Bugarske, koja je tvrdila da je cela teritorija Makedonije njeno područje. U stvari i jedni i drugi radili su na tome da im posle rata pripadne Makedonija. Međutim, pod pritiskom Rusije i jasnog nagoveštaja raspada turske imperije ove dve balkanske države bile su prisiljene na ustupke.



Posle smrti ministra Milovanovića pregovore je vodio predsednik vlade Nikola Pašić sve do 13. marta 1912. godine kada je potpisan ugovor o savezu i prijateljstvu između Srbije i Bugarske.

 

PAŠIĆ PIŠE POBEDE

NIKOLA Pašić, rođen u Zaječaru 1845. godine, bio je srpski i jugoslovenski političar, dugogodišnji predsednik vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke. Bio je premijer Srbije od 1891. do 1892. i poslanik u Rusiji. Iz politike se povukao posle Ivanjdanskog atentata na bivšeg kralja Milana, a politici se vratio posle dolaska na presto kralja Petra Karađorđevića. Do Prvog svetskog rata bio je premijer Srbije u četiri navrata. Tokom njegovih mandata Srbija je izašla kao pobednik u Carinskom ratu sa Austrougarskom, Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.

U
govor o savezu za širu javnost imao je odbrambeni karakter, ali ono što nije obelodanjeno je tajni dodatak kojim je predviđen rat protiv Turske za oslobođenje zauzetih teritorija. U njemu su precizirana i teritorijalna razgraničenja. Tri meseca po zaključenju mira sva oslobođena teritorija od Turaka bila bi zajednička svojina, a potom bi stupio na snagu postignuti dogovor. Po slovu tog dokumenta, Srbija bi priznala pravo Bugarskoj na oblasti istočno od Rodopa i reke Strume, a Bugarska Srbiji na oblasti severno od Šar-planine. Teritorija između Šar-planine i Rodopa i Ohridskog jezera predviđeno je da bude automna oblast, ali ako to bude nemoguće ostvariti, onda bi ona bila razgraničena linijom koja ide severno od Krive Palanke pa na jugozapad do Ohridskog jezera. Predviđeno je da u slučaju spora arbitražu preuzme Rusija.

Na osnovu ugovora zaključena je i vojna konvencija kojom su predviđene vojne obaveze obeju strana u slučaju defanzivnog i ofanzivnog rata. U konkretizaciji se išlo dalje, pa je 2. jula 1912. godine zaključen prvi vojni sporazum između srpskog i bugarskog generalštaba, kojim se konkretizuje raspored glavnih snaga na vardarskom i maričkom vojištu. Očekivalo se da glavne turske snage dejstvuju na vardarskom vojištu, gde bi im se suprostavila celokupna srpska vojska i jedna bugarska armija, ali ako bi ratna situacija zahtevala, neke snage bi se prebacivale i na maričko vojište i obratno.

Oko značaja tih vojišta u daljoj razradi ratnog plana došlo je do izvesnih neslaganja, pa je 28. septembra 1912. godine zaključen drugi sporazum, prema kome će na vardarskom vojištu umesto jedne bugarske armije dejstvovati samo jedna divizija.

A
kademik i đeneral srpske vojske Živko Pavlović, u svojoj studiji „Istočno pitanje i balkanski ratovi" ističe da su Bugari, odmah po potpisivanju ugovora sa Srbijom, kopije dokumenata dostavili Nemačkoj i Rusiji. Ruski car Nikolaj drugi u celini je odobrio ugovor i obećao pomoć u opremi i finansijama.

 



 

Prevedi

Veliki rat (1914-1918)

Dr Božica Mladenović:Toplički ustanak – Nema života bez slobode
{xtypo_dropcap}J{/xtypo_dropcap}edina oružana...
Kulturno blago Srbije kao hrvatski ratni plen
Prema mnogim zvaničnim zapisnicima koji se na...
Gijom Apoliner: Progon ćirilice i srpskog jezika
Centar Beograda za vreme okupacije ...
Igor Vojinović: Stogodišnjica od junačke smrti vojvode Koste Vojinovića
Prošlo je stotinu godina, proći će i mnogi vi...

100. god. Balkanskih ratova

Garancije iz Londona [12]
Mirovnim ugovorom potvrđena pobeda malih država...
Marš đenerala Jankovića [11]
Komandant Treće armije na čelu svečane parade u...
Zamke vojvode Putnika [5]
Putnik od seljačke vojske stvorio modernu armij...
Srbima zulum dojadio [1]
Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska stvaraju sa...

Opstanak


Utorak, 15 februar 2011 20:21
Julameseca 2009. godine završena je prva faza projekta OPSTANAK kada je predat kamion hladnjača marke Dajmler-Benc protojereju Bogomiru Steviću i predstavnicima srpske enklave Novo
Ponedeljak, 27 april 2009 22:53
Članovi Udruženja Srba "Nemanja" bili su na Cveti, 12.04.09. godine, gosti u crkvenoj opštini Osnabrik gde su nakon blagoslova sveštenika Siniše Vujasinovića u punom parohijskom domu
Utorak, 28 jul 2009 18:39
  U Kraljevu su predstavnici Udruženja Srba „Nemanja" iz Bilefelda, Mirko Slavnić, potpredsednik, i Aleksandar Bučevac, 13. jula 2009. godine predali kamion hladnjaču marke

Vesti iz „Nemanje“

Predavanja u okviru Svetosavske škole CO Sv. Vasilije Ostroški Čudotvorac, Bilefeld
U Bilefeldu se u organizaciji Srpskog sabora Dveri iz Beograda i Udruženja Srba ...
Zemlja Svetog Simeona!
  ...

Izdanja Dveri srpskih

dveri-radnja
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2018. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team