Nemanja.de Veb prezentacija Udruženja Srba iz Bilefelda, Nemačka

Putnik od seljačke vojske stvorio modernu armiju, dovoljno moćnu da pobedi Turke. Turska vojska se povlači od Kumanova ka Bitolju

Vojvoda Radomir Putnik

Posle ove bitke Putnik je dobio čin vojvode. On je taktički glavninu snaga poslao preko Velesa, a sporedne snage preko Kičeva prema Resnu, i time potpuno iznenadio tursku komandu.

Za uspeh u modernizaciji srpske vojske, mobilizaciji i koncentraciji na polazne ratne položaje i kasnije pobede srpske i savezničke vojske, najzaslužniji je general Radomir Putnik, načelnik štaba Vrhovne komande, koji je u stvarnosti bio vrhovni komandant. Ličnost od velikog autoriteta, Putnik je, nalazeći se deset godina na čelu srpske vojske, u uslovima parlamentarne demokratije, temeljno, uporno i znalački radio na njenom usavršavanju i dogradnji tako da je od seljačke vojske stvorio modernu armiju.

Prvobitni turski plan predviđao je defanzivu, dok se ne završi mobilizacija i koncentracija da bi potom snage na vardarskom vojištu, osloncem na utvrđeni štipski rejon, organizovale odbranu, sve dok se ne tuče bugarska vojska u Trakiji. Pred sam rat glavnokomandujući turske vojske Nazim-paša je izmenio operativni plan i umesto početne defanzive naredio je da Vardarska armija dejstvuje ofanzivno na sever i odvojeno tuče vojske balkanskih država.

Crna Gora je 8. oktobra 1912. godine objavila rat Turskoj i time je zvanično započeo Prvi balkanski rat. Srbija i Bugarska su to učinile 17. oktobra, a Grčka 19. oktobra 1912. godine.

MIŠIĆ DESNA RUKA

VELIKE zasluge u ratu za oslobođenje srpskih teritorija pripadaju i saradnicima generala Putnika, naročito generalštabnom pukovniku Živojinu Mišiću. On je kao pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande Radomira Putnika bio njegova desna ruka, jer je - kako je istakao general Živko Pavlović „u najtežim trenucima svojim optimizmom i čvrstinom karaktera održavao i samog Putnika u uverenju u dobar ishod operacija srpske vojske“. Neposredno je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Kumanovske bitke unapređen u čin generala.

Na divizijskim krilima našla se po jedna pionirska četa. Divizijski konjički puk bio je kod Strmovca u dolini Pčinje. U levoj pobočnici jedan bataljon 8. pešadijskog puka na Orlovcu.

Dok su se jedinice Prve armije spremale za početak operacija na svom pravcu, Treća armija je u graničnom pojasu prema Kosovu i Metohiji ranije započela borbu, 15. oktobra, iznenadnim i neplaniranim dejstvom Lapskog četničkog odreda pod komandom kapetana Vojislava Tankosića. Te borbe onemogućile su planirano nastupanje Treće armije tako da nije učestvovala u razbijanju turske Vardarske armije u Kumanovskoj bici, ali je ipak bila od koristi, jer je vezivala redife i bašibozuke Šiptara, mobilisanih sa tog prostora.

I srpska Druga armija nije učestvovala u Kumanovskoj bici, ali je vezivala dve turske nizamske divizije kod Kratova i u dolini Strume. Timočka divizija je 24. i 25. oktobra vodila teške borbe sa delovima turske 15. nizamske divizije, a kada je konačno 25. uveče uspela da ovlada Crnim vrhom, turske snage su već bile u povlačenju od Kumanova prema Velesu.

Kumanovsku bitku, jednu od najznačajnijih u Prvom balkanskom ratu, vojevala je srpska Prva armija pod komandom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, mladića od 24 godine života bez vojnog znanja, i iskusnog načelnika štaba generalštabnog pukovnika Petra Bojovića. U dane 23. i 24. oktobra uspela je da razbije tursku Vardarsku armiju i natera je na opšte povlačenje ka Bitolju i Đevđeliji.

(Nastaviće se)

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:399394-Zamke-vojvode-Putnika

Udruženje Srba „Nemanja“ priprema objavljivanje monografije o Balkanskim ratovima 1912–1913. godine. Monografija, koja  će se pojaviti tokom 2013, sadržaće autetntične zapise iz Balkanskih ratova, fotografije i dokumente koji potpunije osvetljavaju ovo poglavlje srpske oslobodilačke istorije.