Srpski junaci na vojničkim grobljima širom sveta PDF Štampa El. adresa
Napisao Jelica Tapušković   
Utorak, 15 jul 2014 07:43
Thumbnail image
Зејтинлик - чика Ђорђе Михајловић

U svetu postoji 550 srpskih vojničkih grobalja, mesta sećanja i pojedinačnih spomenika u 36 zemalja. U njima je sahranjeno oko sto hiljada junaka iz Prvog svetskog rata, koje je tu doneo ratni vihor. U tim zemljama, mnogi su ratovali, ali su se mnogi i lečili u vojnim bolnicama.

N
ajveća srpska vojnička groblja nalaze se u Grčkoj, Češkoj, Makedoniji, Bugarskoj, Albaniji, Rumuniji, Slovačkoj, Austriji, Francuskoj, Norveškoj, Velikoj Britaniji, ali i afričkim zemljama – Alžiru, Tunisu, Egiptu, Maroku. O grobljima ratnika u inostranstvu brigu vodi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a državni sekretar Dragan Popović kaže za MRS da je vojnike velika ratna stihija odvela na strana ratišta sa kojih se nisu vratili.

„Ratne situacije su takve da ni vojske ni države ne znaju, kada rat počne, gde će se i kako završiti. Tako i u Prvom svetskom ratu niko nije ni sanjao da će srpska vojska završiti u Albaniji, da će se oporavljati na Krfu, na severu Afrike i da će probijati Solunski front. Ratna situacija je učinila da se nađemo na teritoriji više zemalja“, rekao je Popović.

On ističe da su groblja u dobrom stanju, njihovo održavanje plaća država, a eventualna oštećenja, ukoliko se i dogode, veoma brzo se saniraju.

„Mi brinemo o tim grobljima, preko naših diplomatsko – konzularnih predstavnika. Angažovani su i pojedinci koji održavaju ta groblja. Na Zejtinliku je Đorđe Mihajlović, još uvek vitalan i zadužen za to groblje, iako ima 86 godina. On ne samo što brine o groblju, već i sačekuje turiste, potomke i priča o tome šta nam se dešavalo na toj teritoriji. Naslednika još nema, ali najverovatnije će dobiti pomoćnike u septembru 2014. godine“,  rekao je Popović.

Upravo Zejtinlik u Solunu jeste jedno od najvećih srpskih vojničkih grobalja. Na njemu je sahranjeno oko osam hiljada srpskih vojnika poginulih od 1916. do 1918. godine, u bitkama na Gorničevu, Kajmakčalanu, Gruništu, Čukama, Crnoj reci, Sokolu, Dobrom polju, Veterniku, Kozjaku, Kučkom i Đurovom kamenu. Samo mali broj solunaca nije identifikovan.

Još jedno poznato vojničko groblje je čuvena „Plava grobnica“, nazvana tako jer su srpski vojnici koji su prošli albansku golgotu, utočište našli na ostrvu Vido nadomak grčkog ostrva Krf u Jonskom moru. Oni koji nisu uspeli da se izleče i iscele rane, sahranjivani su u moru, zbog nedostatka grobnih mesta.

Veliki broj spomen kosturnica i grobnica postoji u Makedoniji – 38, a najveće je kod Bitolja, gde je večni mir našlo oko 4400 ratnika iz čuvene Gorničevske bitke, jedne od najznačajnijih za proboj Solunskog fronta.

Jedna od većih kosturnica nalazi se u Češkoj – u Olomucu je sahranjeno 1200, u Jindrihovcima 7200 srpskih vojnika, koji su umrli kao zarobljenici u Austrougarskoj. U Austriji je sahranjeno osam hiljada srpskih vojnika koji su bili zarobljeni i koji su preminuli mahom od tifusa. U Francuskoj, na vojničkom groblju Tije, 20 kilometara od Pariza, počiva 756 srpskih boraca, učesnika proboja Solunskog fronta. U afričkim zemljama, sahranjeno je 324 vojnika u Alžiru i oko 2500 u Tunisu, a njih je smrt zadesila u francuskim vojnim bolnicama.

Dragan Popović kaže da Srbija samo sa Rusijom i Slovačkom, od zemalja u kojima su sahranjeni srpski vojnici, ima sporazum o održavanju vojnih grobalja i spomen kosturnica. Tim sporazumom je, ističe on, dogovoreno da se parcela na kojoj se nalazi groblje trajno i besplatno ustupa drugoj državi, uz obavezu stalnog održavanja. Sa Rusijom se otišlo korak dalje, pa je tim sporazumom predviđeno formiranje rusko-srpske mešovite komisije koja će nadgledati sprovođenje dogovora.

Naš sagovornik naglašava i da je resorno ministarstvo, preko Ministarstva inostranih poslova, pre mesec dana pokrenulo inicijativu da i sa ostalim zemljama, u kojima se nalaze groblja, potpiše sporazum. To bi bilo veoma značajno za sve države, ističe on, budući da se na teritoriji Srbije nalaze 244 groblja na kojima su sahranjeni vojnici iz 19 zemalja. Pored toga, kaže Popović, u planu je i da se do kraja 2014. godine usvoji zakon o vojnim memorijalima, koji bi uredio tu oblast. Prema njegovim rečima, time bi se onemogućilo da svako podiže spomenik ili spomen ploču gde god hoće, a sprečila bi se i pojava nekih neprimerenih spomen obeležja, što se dešavalo u skorijoj prošlosti.

I
nače, posebna vrsta spomenika, koji imaju i kulturnu vrednost, jesu krajputaši – spomenici podizani po selima, u crkvenim portama, na raskrsnicama, pokraj puteva, a mnogi od njih sadrže ornamente i potresne tekstove koji imaju veliku istorijsku i kulturnu vrednost. Veliki je broj takvih spomenika iz perioda Prvog svetskog rata i danas očuvan, a najveći broj njih nalazi se u zapadnoj Srbiji. Posebnu pažnju na njima privlače epitafi sa duhovitim ili tužnim porukama i izrekama, često u stihovima, a koji govore o uzrocima smrti, ratovima, ljubavi, zanimanju i karakteru pokojnika.

 

 

Jelica Tapušković

 

http://glassrbije.org/vrs/node/57

 

 

 

 




 

Prevedi

Veliki rat (1914-1918)

Dr Božica Mladenović:Toplički ustanak – Nema života bez slobode
{xtypo_dropcap}J{/xtypo_dropcap}edina oružana...
Srbi umeju da žive i umeju da umru
Kao mlada lekarka, Engleskinja Frensis Vejkfi...
Kulturno blago Srbije kao hrvatski ratni plen
Prema mnogim zvaničnim zapisnicima koji se na...
Propast lađe „Deligrad”
Tokom rata na bojištima ne propada samo živa ...

100. god. Balkanskih ratova

Godišnjica srpskog vojnog vazduhoplovstva [1912]
Avion Blerio na kome je izvršen p...
Proboj Milana Nedića [9]
Posle pobede u Kumanovskoj bici nastavljeno je ...
Naredba kralja Petra [3]
 Na kraljev poziv oglasila se zvona, prang...
Sloboda samo oružjem [2]
Rat sa Turcima za balkanske narode bio neizbeža...

Opstanak


Utorak, 21 april 2009 14:19
U vezi sa početkom realizovanja projekta OPSTANAK koji je sa blagoslovima Nj.P. Episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog, G. Artemija, i Nj.P. Episkopa
Utorak, 28 jul 2009 18:39
  U Kraljevu su predstavnici Udruženja Srba „Nemanja" iz Bilefelda, Mirko Slavnić, potpredsednik, i Aleksandar Bučevac, 13. jula 2009. godine predali kamion hladnjaču marke
Utorak, 15 februar 2011 20:21
Julameseca 2009. godine završena je prva faza projekta OPSTANAK kada je predat kamion hladnjača marke Dajmler-Benc protojereju Bogomiru Steviću i predstavnicima srpske enklave Novo

Vesti iz „Nemanje“

Najava i pozivnica crkvene opštine Sv. Vasilija Ostroškog Čudotvorca
Ove godine ćemo povodom parohijske slave Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca u ...
Odličan start projekta „OPSTANAK“ : Kad ako ne sad – Ko ako ne mi!
Projekat OPSTANAK koji je nastao kao rezultat prošlogodišnjeg majskog savetovanj...
Važni i korisni termini u CO Sv. Vasilije Ostroški Čudotvorac
U Bilefeldu se u organizaciji Srpskog sabora Dveri iz Beograda i Udruženja Srba ...

Izdanja Dveri srpskih

dveri-radnja
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2017. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team