Propast lađe „Deligrad” PDF Štampa El. adresa
Napisao Kosta Đ. Knežević / Politika   
Utorak, 25 april 2017 20:04

Miloš Obrenović je plovio ovom lađom (Foto arhiva "Politike")

Tokom rata na bojištima ne propada samo živa sila, nego i naprave koje je ljudski um napravio za mirnodopske potrebe, a koje su za svog postojanja bile neobično poznate i od ljudi poštovane. Tako se dogodilo i sa „Deligradom“.

K
obilica ove slavne lađe je izgleda položena u Francuskoj za potrebe Italije 1836, i porinuta pod imenom „Pjačenca”, kao rečni remorker na reci Po. Zbog godine izgradnje spada u prvu grupu najstarijih evropskih, rečnih parnjača.

Carski Rusi je kupuju 1853. godine. U to doba dok još nije postala naša njome je više puta plovio Dunavom do Carstvujuščeg grada Vijene (Beč) i nazad i naš knez Miloš Obrenović I, o čemu su naši najstariji lađari često pripovedali i pokazivali na brodski astal i stolicu gde bi stari knez obično sedeo ili obedovao.

N
a predlog kneza Mihaila Obrenovića III, čestitoga sina kneza Miloša, 9. jula 1862 (po starom kalendaru), tu lađu je kupila Kneževina Srbija i bila ponos našeg početnog parobrodarstva. Iste te godine lađa dobija naše novo ime „Deligrad“. Kada je veštom diplomatijom kneza Mihaila došlo do definitivne predaje ključeva gradova, 6. aprila 1867. turski nizami (stajaća vojska) „Deligradom” prebačeni su u Tursku carevinu, što je bio povod da Čika-Ljuba Nenadović (1826–1895), sin Prote Mateje, napiše poznatu pesmu „Deligrad“. Pored retkih civilnih potreba, korišćena je prvenstveno i kao vojna ratna lađa za prevoz srpske vojske, opreme i ranjenika u Srpsko-turskom ratu 1876–1878. godine.

Nešto više od dve decenije ova lađa je bila prvenstveno korišćena u srpskoj vojsci, da bi 1889. „Deligrad” prešao definitivno iz Ministarstva vojnog u Ministarstvo privrede, postajući tako naša prva civilna lađa. Prvi naš zapovednik „Deligrada“, bio je kapetan Božo Radoničić iz Dobrote (Boka). Sledeći je bio kapetan Aleksandar Poznanović iz Herceg-Novog (Boka). Treći je bio kapetan Marko Đurić iz Sentandreje (Mađarska), koji je plovio pola veka i pred penzionisanje, 26. marta 1890. predao dužnost kapetanu Božidaru Đaji, koji zajedno sa kontrolorom Nikolićem izrađuje plan rada lađe i pravilnik o dužnostima članova posade. On je, takođe, predložio Prvom srpskom parobrodarskom društvu, koje je tada bilo u osnivanju, da se dotadašnji remorker preinači.

Posle temeljnog preuređenja, kada je ugrađen nov jači i savremeniji motor, u brodogradilištu u Lincu, 1895, lađa postaje putnički, skoro salonski, savremeni parobrod.

N
ešto posle Vidovdanskog atentata u Sarajevu 1914. i ultimatuma, kada je Austrougarska monarhija otvoreno pokazala svoju pravu stranu, Prvo srpsko parobrodarsko društvo u nameri da sačuva ceo svoj lađarski park (12 brodova i 53 barže) brzo šalje, 13. jula, do mirnijih voda tj. da nizvodno dođu do Kladova do granice sa Rumunijom. Plovilo se uglavnom u grupama od po tri lađe, ne računajući barže. Austrougarska je uveliko pretpostavljala kakav će biti srpski potez i stoga, dva dana pre same objave rata Srbiji, prelaze u dejstvo želeći da prisvoje srpsko rečno brodovlje da bi tako još više pojačali, kao prvi ratni plen, svoju trgovačku flotu. Pokušali su na prevaru da ih zarobe, govoreći im da je „neophodna kontrola“ – varka koja je samo s početka upalila...

„Deligrad“, koji je tada bio pod komandom kapetana Steve Jovanovića, činio je drugu grupu naših lađa sa „Šumadijom“ i remorkerom „Krajina“. Došavši do Stare Moldave (rumunski deo Đerdapa), radi pregleda“, cele tri posade bile su zarobljene i poslate u zarobljeništvo. One su odmah bile zamenjene obližnjim ugarskim mornarima. Srpski mornari su suviše kasno shvatili o kakvom je „pregledu“ reč, tako da ih je neprijatelj omeo u pokušaju potapanja svojih lađa i nekoliko barži.

Međutim, srpska artiljerija uskoro doznaje da su naše zarobljene lađe, zajedno sa još jednim delom neprijateljskog brodovlja skriveno ukotvljene nedaleko od Babakaja. Vrhovna komanda naređuje da se izvrši odmazda. Istog dana komandant Braničevskog odreda pukovnik Vasić raportira Vrhovnoj komandi, 5. avgusta 1914, da su naši artiljerci pogodili „Deligrad“, koji tu potonu, zajedno sa svim ukotvljenim lađama (austrougarskim i našim), kojih uopšte nije bilo malo.

Oštećenje „Deligrada“ nije bilo veliko tako da ga Mađari izvuku i odšlepuju, do Budimpešte, i osposobe ga ponovo za plovidbu. Bio je smešten, 23. novembra 1917, u zimovniku Lađmanjoš. Zima je te godine bila izuzetno jaka zbog čega su mnoga stara drveta kao od šale uzduž pucala, tako da je čak i u pomenutom zimovniku od jakog leda došlo do prskanja, mrvljenja i potapanja mnogih lađa i barži. Među njima bila je i naša lađa „Deligrad“...

N
ešto po svršetku rata, kada se dno zimovnika moralo čistiti, Mađari su ponudili da nam vrate nazad „Deligrad“. Nove vlasti Kraljevstva SHS nisu imale razumevanja, niti želje da vrednu i neobično slavnu olupinu prime, jer bi, kada su sve sračunali, opravka bila dosta skupa, tako da su je bivši okupacioni vlasnici izvukli na obalu, isekli i pretopili.

Očigledno, kada je počeo Veliki rat, stari parobrod uopšte nije imao sreće! Postoji još podatak da su u svečanoj sali Prvog srpskog parobrodarskog društva, sve do izbijanja Drugog svetskog rata, bili izloženi prvobitno kormilo i zvono lađe „Deligrad“, koji su zamenjeni 1895. u Lincu. Međutim, od oslobođenja 1945. godine ovim našim brodskim relikvijama gubi se svaki trag...

 


Izvor: Politika

 


 

 

 




 

Prevedi

Veliki rat (1914-1918)

Gijom Apoliner: Progon ćirilice i srpskog jezika
Centar Beograda za vreme okupacije ...
Anri Barbi: Vojska ubica (1918)
Austrougarska naredba zabrani o izl...
Tain, srpski vojnički hleb – simbol i spas
Tain Alekse Zdravkovića - Muzej Pon...
Srpski junaci na vojničkim grobljima širom sveta
Зејтинлик - чика Ђорђе Михајловић ...

100. god. Balkanskih ratova

Sloboda samo oružjem [2]
Rat sa Turcima za balkanske narode bio neizbeža...
Marš đenerala Jankovića [11]
Komandant Treće armije na čelu svečane parade u...
Godišnjica srpskog vojnog vazduhoplovstva [1912]
Avion Blerio na kome je izvršen p...
Naredba kralja Petra [3]
 Na kraljev poziv oglasila se zvona, prang...

Opstanak


Ponedeljak, 27 april 2009 22:53
Članovi Udruženja Srba "Nemanja" bili su na Cveti, 12.04.09. godine, gosti u crkvenoj opštini Osnabrik gde su nakon blagoslova sveštenika Siniše Vujasinovića u punom parohijskom domu
Utorak, 15 februar 2011 20:21
Julameseca 2009. godine završena je prva faza projekta OPSTANAK kada je predat kamion hladnjača marke Dajmler-Benc protojereju Bogomiru Steviću i predstavnicima srpske enklave Novo
Utorak, 21 april 2009 14:19
U vezi sa početkom realizovanja projekta OPSTANAK koji je sa blagoslovima Nj.P. Episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog, G. Artemija, i Nj.P. Episkopa

Vesti iz „Nemanje“

Pokret za srpsku Vojvodinu i spas Srbije
  Srpska mreža za srpsku Vojvodinu i spas Srbije Zajedničko saopštenje mreže s...
Kupljen kamion za Sušaru u enklavi Novo Brdo
U prvoj fazi realizacije projekta OPSTANAK, koji su u decembru p...
Zaboravljeni srpski ratnik u Ulmu
Srpsko vojničko groblje u Ulmu u protekloj godini, stogodišnjici početka Velikog...

Izdanja Dveri srpskih

dveri-radnja
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2017. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team