Srbi umeju da žive i umeju da umru PDF Štampa El. adresa
Napisao Olga Janković / Politika   
Subota, 11 novembar 2017 18:23

Mlada engleska lekarka igra užičko kolo (Foto: Knjiga „Žene u ratu – Srbija 1915–1918”, Politika)

Kao mlada lekarka, Engleskinja Frensis Vejkfild čim je objavljen Veliki rat dala je ostavku na svoje mesto medicinskog misionara u Nigeriji i otputovala kući u Englesku kako bi se se prijavila u dobrovoljce. Stupila je odmah u jednu od jedinica Škotskih ženskih bolnica (Skottish Women’s Hospitals) koja je naziv dobila u čast Edinburga odakle je inicijativa potekla, najpre stacioniranu na terenu centralne Srbije, na čijem čelu je bila doktorka Eleonor Salto.

T
ako se našla među stotinama lekara i sestara koji su samoinicijativno dolazili i iz Francuske, Velike Britanije, Rusije, Kanade, Grčke, Danske, Australije i Novog Zelanda, da bi u leto 1915. godine u Srbiji bilo oko 600 medicinskog osoblja iz savezničkih zemalja.

Više od tri decenije kasnije, pri kraju života punog doživljaja i postignuća, dr Vejkfild je još uvek živo pamtila ratnu epizodu epidemije pegavca u Srbiji – strašnu zimu 1915. godine pred Božić u Kragujevcu, užasnu prljavštinu, patnje pacijenata koji su ležali i po dvojica u krevetu – svi zajedno i oni oboleli od dizenterije, pegavca i povratne groznice, dok njene reči beleži Monika Kripner i sama bolničarka dobrovoljac iz Australije u svojoj knjizi „Žene u ratu – Srbija 1914-1918”

„Bilo je malo ogreva, voda je stalno nestajala, a hrane nije bilo dovoljno. Izdržali smo prvi nalet epidemije negujući svoje pacijente danonoćno, što je prouzrokovalo u nekoliko narednih nedelja umiranje članica jedinice, sestara Luize Džordan i gospođice Medž Nil Frejzer”, pričala je Vejkfildova.

U
uslovima koji su vladali u Srbiji, pegavac je po onome što je zabeležila Kipner, često imao i  komplikacije sa teškim zapaljenjem pluća i naročito kod ranjenika gangrene. Mnogi od njih su patili i od promrzlina, a amputacija udova bila jedne od najčešćih operacija u srpskim bolnicama. Tužni prizori bivših vojnika bez jedne, a često i bez obe noge, koji su se mogli sresti po srpskim selima posle primirja, bili su jezovito svedočanstvo o tim drastičnim hirurškim zahvatima u ratnim uslovima”, piše u svojoj knjizi Kripner, a onda je i tifus počeo nemilosrdno da kosi.

„S obzirom na tolike patnje oko nas nismo mogle očekivati posebnu pažnju i udobnost kada bismo se razbolele. Činile smo jedna za drugu šta smo mogle, ali naša glavna obaveza bila je ona prema Srbima. A oni su fenomenalan narod – čvrsti, snažni, izdržljivi i kada obole puni poverenja i ne žale se. To su idealni pacijenti. Jedino oko čega se nismo slagali bio je svež vazduh. Iz nekog neobjašnjivog razloga ti vojnici sa sela mrzeli su svež vazduh, pa se čak i plašili provetravanja.

S
talno smo vodile borbu da otvorimo prozore i oslobodimo se strašne zagušljivosti, koju su svi oni voleli. Ali Srbi su hrabar narod – oni umeju da žive i umeju da umru. Zaista smo ih volele, govorila je u pero Frensis Vejkfild ne propuštajući da pomene legendarnu ljubav između najčuvenije među njima, pionirke inicijative da se od ženskih humanitarnih organizacija formiraju ženske pokretne bolnice, lekarke Elsi Inglis i Srba. „Oni su bili narod drag njenom srcu – hrabri, jednostavni, izdržljivi, pošteni, prirodni, spremni da trpe bez jadikovanja, ’džentlmeni po prirodi’, zvala ih je i obožavala ih”, pričala je Vejkfildova.

Srpski vojnici ne samo da su bili duboko zahvalni toj nežnoj marljivoj škotskoj lekarki i njenim jedinicama koje su došle iz tolike daljine da im pomognu kada im je bilo najteže nego su bili očarani njenim jednostavnim šarmom i uljudnošću, vedrinom i dobrotom kojom je zračila.

 

Olga Janković

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/392378/Srbi-umeju-da-zive-i-umeju-da-umru

 

 

 




 

Prevedi

Veliki rat (1914-1918)

Zejtinlik podno češke Rudne gore
U spomen-kosturnici u Jindrihovicama počivaju...
Bataljon smrti
Hiljadu trista kaplara, đački bataljon na mar...
Kulturno blago Srbije kao hrvatski ratni plen
Prema mnogim zvaničnim zapisnicima koji se na...

100. god. Balkanskih ratova

Garancije iz Londona [12]
Mirovnim ugovorom potvrđena pobeda malih država...
Depeša javlja – pobeda! [8]
Kumanovska bitka dobijena je u centru gde je Dr...
Zamke vojvode Putnika [5]
Putnik od seljačke vojske stvorio modernu armij...
Napred, braćo, izgibosmo! [6]
Vojvoda Vuk nikada nije kleknuo već je stojeći ...

Opstanak


Utorak, 28 jul 2009 18:39
  U Kraljevu su predstavnici Udruženja Srba „Nemanja" iz Bilefelda, Mirko Slavnić, potpredsednik, i Aleksandar Bučevac, 13. jula 2009. godine predali kamion hladnjaču marke
Utorak, 21 april 2009 14:19
U vezi sa početkom realizovanja projekta OPSTANAK koji je sa blagoslovima Nj.P. Episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog, G. Artemija, i Nj.P. Episkopa
Utorak, 14 april 2015 16:24
Krajem marta 2015. god, na Kosovu i Metohiji su kao gosti humanitarne organizacije „Majka devet Jugovića“ boravili dr Zorica Kojić-Beker, Mira Jovanović, Mirko Slavnić i

Vesti iz „Nemanje“

POMOZIMO ŽRTVAMA POPLAVE U SRBIJI I SRPSKOJ!
Zajednički apel za pomoć crkvene opštine Sv. Vasilije Ostroški i...
Najava i pozivnica crkvene opštine Sv. Vasilija Ostroškog Čudotvorca
Ove godine ćemo povodom parohijske slave Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca u ...
20 godina od osnivanja Udruženja
Udruženje Srba „Nemanja“ obeležilo je tradicionalno po 20...

Izdanja Dveri srpskih

dveri-radnja
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2018. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team