Trenutak za dušu
Isidora Sekulić: 1912. PDF Štampa El. adresa

Sto godina od Prvog Balkanskog rata
Uvodnik Isidore Sekulić objavljen u "Politici" 01.01.1913. godine

 

Isidora Sekulić, 1912.
 Isidora Sekulić, 1912.

N
oćas je prošuštala poslednja noć 1912. Budni smo bili u poslednjoj noći 1912. i osvajalo nas je neko teško i ozbiljno saznanje, i padalo je na nas jedno široko silno osećanje vremena, istorije i sudbine naroda.

Prošla je 1912. ali još stoje ona po zemlji pisana skrletna slova pretnje i crvene grimase osvete, i još po ulicama leti pitanje: šta nam je bila 1912?

 

Bila je godina stvaranja jer se stvaranjem dobija koren života! Godina kad su se uziđivale žrtve, kad se pevalo uz suze, oštre udarce smrti, kad se između jutarnjeg i večernjeg rumenila točilo rumenilo krvi.




Opširnije...
 
Antonije Đurić: Podsećanje na stogodišnjicu srpskih otadžbinskih ratova ili: Junaci i potomci PDF Štampa El. adresa

 

Uzalud ćemo prelistavati svetsku istoriju: u njoj nećemo naći takve primere nebrige za slavne pretke kao kod nas

N
iko se nije tako lako, bezbolno, jednostavno, naprasno, strasno, odricao sebe, svog bića, korena, imena, idetiteta, svojih predaka, dedova i očeva, svoje kulture i istorijske prošlosti kao što su se odricali ljudi ovog tla i ovog vremena. Samo se nama može dogoditi da nam zabluda bude bliža od stvarnosti, zagonetka od rešenja, slepilo od jasnog vida, magla od čistog horizonta; samo nama mogu biti bliži ljudi neznanog korena i neispitane prošlosti od ljudi sa imenom, prezimenom i srednjim slovom oca i majke, samo se nama može dogoditi da damo veru za neveru, umlje za bezumlje.

Ako je u nama ostalo još malo poštenja, zagledajmo se, bar za trenutak, u – sebe, a time i u mučne stranice istorije koje smo svojom voljom, i svojom rukom, bez prinude, ispisivali.

 




Opširnije...
 
Predrag R. Dragić Kijuk: Srpski čudotvorac u Rusiji PDF Štampa El. adresa


Sveti Sava i Sveti Simeon, oltar Crkve Vavedenija Presvete Bogorodice, Hilandar, sredina XVII veka

T
ragovi srpske duhovnosti na tlu Rusije (poput rukopisne zbirke u Rumjančevom muzeju) nisu ni u jednom slučaju toliko vidni kao u ličnosti Svetoga Save (Nemanjića). Kult našeg svetitelja, u svepravoslavnoj bogoslovesnoj simfoniji, ne samo što zauzima istaknuto mesto u ruskoj uhristovljenoj tradiciji već je i u svesti njenih molitvenika zračio osobenim počelom čudotvorca. Otuda i kult srpskog svetitelja, kao čudotvorca, traje u Rusiji već puna četiri veka, iako za Svetoga Savu (1169-1236) - koga nepoznati mileševski monah naziva "ocem otaca, istočnikom milostivim i prestolom osećanja" (u Službi uspenija Svetitelja Save) - crkveno predanje vezuje čudotvorno isceljenje monaha Neofita nad njegovim praznim grobom u Trnovu još 1237. godine.

 




Opširnije...
 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Prevedi

Opstanak


Utorak, 21 april 2009 14:19
U vezi sa početkom realizovanja projekta OPSTANAK koji je sa blagoslovima Nj.P. Episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog, G. Artemija, i Nj.P. Episkopa
Četvrtak, 19 februar 2009 19:33
  Projekat OPSTANAK koji je nastao kao rezultat prošlogodišnjeg majskog savetovanja predstavnika nevladinog sektora iz matice i rasejanja, članica Srpske mreže, zvanično je promovisan u
Subota, 25 april 2009 14:04
U organizaciji Generalnog konzulata Srbije u Dizeldorfu, 24.04.09 održano je Humanitarno-književno veče, na kome su učestvovali Udruženje Srba Nemanja iz Bilefelda, KUD

Vesti iz „Nemanje“

„Novi vetar blizine i prijateljstva“
INFORMATIVNA SLUŽBASRPSKE PRAVOSLAVNE EPARHIJE SREDNJOEVROPSKE13. septembar 2010...
Sveti Simeon Mirotočivi - Sveti rodonačelnik Srba
Sv. Simeon Mirotočivi, Olgica Stefanović, Ljudi govore {xtypo...
Najava i pozivnica crkvene opštine Sv. Vasilija Ostroškog Čudotvorca
Ove godine ćemo povodom parohijske slave Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca u ...

Izdanja Dveri srpskih

dveri-radnja
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2018. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team