Natalijina ramonda na reveru u čast pobede u Prvom svetskom ratu PDF Štampa El. adresa
Četvrtak, 09 novembar 2017 23:53

Obeležje za ponovo ustanovljeni državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, biće amblem sa cvetom Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) sa pozadinom u bojama Medalje za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije - Albanske spomenice.

 Izviđač srpske vojske Dragutin Matić (foto: Simson Černov, 1914. g. ref. RTS)
Izviđač srpske vojske Dragutin Matić (foto: Samson Černov, 1914. g)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Od Niša do Kajmakčalana

Kao likovno rešenje za amblem, koji se nosi tokom cele sedmice uoči Dana primirja i na sam dan praznika, prihvaćen je cvet Natalijina ramonda sa pozadinom u bojama Medalje za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije - Albanska spomenica – svetlo zelena pozadina trake sa crnim prugama na ivicama.

Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) je biljka koja raste Srbiji, uglavnom na istoku i jugoistoku, kao i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija (2524 m), na kome je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila najžešće borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta, protiv Bugara, u Prvom svetskom ratu. Bitka je vođena u drugoj polovini septembra 1916. godine i prva je srpska pobeda od povlačenja tokom zime 1915/1916.

Na vrhu Kajmakčalana je posle Prvog svetskog rata izgrađena kapela posvećena Sv. Iliji i Spomen kosturnica srpskim vojnicima. Kapelu su bugarske snage razorile u 2. svetskom ratu. Tada je nestalo srce dr Arčibalda Rajsa koje je bilo sahranjeno u kapeli, kosturnica je oskrnavljena posle 1991, a nepoznata lica su 2009. godine između kapele i spomen-kosturnice zabetonirala ploču sa optužbom protiv srpskih vlasti. Vrh Sveti Ilija, na grčkom Voras (Βόρας), nalazi se na samoj graničnoj liniji sa Grčkom.


Srpski feniksi

Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović. Otkrio ga je 1882. godine dvorski lekar dr Sava Petrović u okolini Niša, a u botaniku ga je uveo zajedno sa Josifom Pančićem, koji je nešto ranije, na Rajcu otkrio biljku Ramonda serbica (1874).  

Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) i Srpska ramonda (Ramonda serbica) su endemske vrste iz doba tercijara koje rastu samo na prodručju centralnog dela Balakanskog poluostrva, na uskom potezu od istočne i jugoistočne Srbije (od 300 m nadmorske visine), po zapadim stranama doline Vardara kao i na obližnjim planinama sve do visinskog pojasa (do 2150 m) Kajmakčalana na severu Grčke, iako su nađene i u Epiru. Najgušća staništa u Srbiji su Šarplanina i Stara planina, a jedino područje na kome ova dva varijeteta (od kojih je Ramonda serbica mlađa) rastu uporedo i imaju zajednička staništa su u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri (okolina Niša) u kojima su i otkrivene.

Kao retke, ugrožene biljke i živi fosili, Natalijina ramonda i Srpska ramonda su pod strogom zaštitom države.

Na Solunskom frontu (ref. Večernje novosti)
Na Solunskom frontu (ref. Večernje novosti)

Simbolika ove odabrane cvetnice je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena.

U narodnom govoru se naziva i vaskršnji cvet (ne samo zato što cveta u vreme Vaskrsa), jer kao feniks, čak i kada se biljka potpuno osuši Natalijina ramonda oživi ako se zalije. U Evropi, osim ramondi, svega dve vrste imaju ovu sposobnost anabioze.

 

 

Stoga je Ramonda nathaliae odabrana da ukaže na vaskrs srpske države iz pepela Velikog rata.

 

Na inicijativu Kabineta predsednika Republike, u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike Vlada Srbije je na sednici 2. novembra 2012. godine usvojila Zaključak kojim se preporučuje da se državni praznik sećanja na primirje u Prvom svetskom ratu, 11. novembar, obeleži na vidljiv i upečatljiv način.

Zaključkom vlade se preporučuje članovima Vlade, funkcionerima i zaposlenima u državnim organima, zaposlenima u javnim službama, učenicima, studentima, sportistima, kao i javnim i medijskim ličnostima da u sedmici pre Dana primirja na vidnom delu garderobe nose ovaj amblem.

 


Po saopštenju iz Kancelarije Predsednika Srbije, razjašnjenja A. M.

 

 




 

Pomoć za Republiku Srpsku

Pomozimo Republici Srpskoj

Prevedi

Opstanak


Subota, 23 januar 2016 08:38
Dobrotvorna organizacija EUO Eparhije raško-prizrenske"MAJKA DEVET JUGOVIĆA"E. Br. 318.Januar 2016. godine Gračanica Udruženje Srba " Nemanja"Bilefeld -
Utorak, 15 februar 2011 20:21
Julameseca 2009. godine završena je prva faza projekta OPSTANAK kada je predat kamion hladnjača marke Dajmler-Benc protojereju Bogomiru Steviću i predstavnicima srpske enklave Novo
Utorak, 28 jul 2009 18:39
  U Kraljevu su predstavnici Udruženja Srba „Nemanja" iz Bilefelda, Mirko Slavnić, potpredsednik, i Aleksandar Bučevac, 13. jula 2009. godine predali kamion hladnjaču marke

Vesti iz „Nemanje“

Saopštenje: druga faza realizacije projekta OPSTANAK
Julameseca 2009. godine završena je prva faza projekta OPSTANAK kada je predat ...
Izbori 2012: Proglas Udruženja „Nemanja“
Našim prijateljima, rođacima i sunarodnicima koji su u Srbiji poručujemo: glasaj...
NJ.S. Patrijarh srpski Irinej posetio Bilefeldsku parohiju
Njegova Svetost Patrijarh srpski G.G. Irinej posetio je 05.12.2013. god. crkve...

Foto vesti

Njegova Svetost Patrijarh srpski G.G. Irinej posetio je 05.12.2013. god. crkvenu opštinu Sv. Vasilija Ostroškog Čudotvorca u Bilefeldu. Patrijarha je dočekao verni narod na čelu sa protojerejom Bogdanom Smiljićem i upravnim odborom crkvene opštine.
NJ.S Patrijarh srpski gospodin Irinej u poseti Eparhiji srednjoevropskoj, februar 2013. g. NJ.S Patrijarh srpski gospodin Irinej u poseti Eparhiji srednjoevropskoj, februar 2013. g.
Parohijska slava Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, 12. maja 2012, Svetu Liturgiju služi NJ.P. Episkop srednjoevropski Konstantin uz sasluživanje više sveštenika Parohijska slava Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, 12. maja 2012, domaćin parohijske slave dr Budimir Ilić, predsednik crkvene opštine, pevačko društvo „Preobraženje“ iz Beograda i solistički umetnici iz Šabca, članovi kulturno-umetničkog društva Abrašević
20 godina od osnivanja Udruženja Nemanja 20 godina od osnivanja Udruženja Nemanja

Ministarstvo za dijasporu

Informator za dijasporu Ministarstva za dijasporu vlade Republike SrbijeSa sajta Ministarstva za dijasporu možte preuzeti elektronsku verziju „Informativnog priručnika za dijasporu". Priručnik sadrži informacije o pravima i obavezama, postupcima pred državnim organima, o privrednom, kulturnom i političkom životu matice, kao i pregled korisnih elektronskih linkova...

pdf24x24 Elektronska verzija „Informativnog priručnika za dijasporu“

bojaseparator

Usvojen Zakon o dijaspori

Srđan Srećković, ministar:
„Usvajanjem prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu otvorena je nova era odnosa države Srbije i našeg rasejanja. Vlada Srbije i državni vrh pokazali su da su spremni da stvore institucionalne mehanizme za izgradnju nove, odgovorne i dugoročne politike i zato je ovaj zakon temelj stvaranja partnerskih odnosa, koji će na ekonomskom, političkom i kulturnom planu doneti koristi svima - i državi Srbiji i svakom našem čoveku ma gde živeo. Više

pdf24x24 Preuzmite Zakon o dijaspori i Srbima u regionu

pdf24x24 Preuzmite Nacrt zakona o dijaspori

Izdanja Dveri srpskih

dveri-radnja
JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2017. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team