Zaboravljeni srpski ratnik u Ulmu PDF Štampa El. adresa
Napisao Vesti   
Utorak, 10 mart 2015 23:46

Srpsko vojničko groblje u Ulmu u protekloj godini, stogodišnjici početka Velikog rata, najviše su posećivali Srbi u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg.

Spomenik srpskom vojniku danas, Foto: K. K. Tadić

Svi koji su želeli i mogli otišli su da poklone senima palih mladih boraca u Prvom svetskog ratu, čiji se posmrtni ostaci nalaze na Gradskom groblju u Ulmu. Spomenik je dugačak četiri i visok tri metra, simbolizuje srpskog vojnika koji leži na kamenu u uniformi sa šajkačom, a pod „usnulim“ kamenim vojnikom leže kosti 142 srpska ratnika.

Posvećen je srpskim vojnicima, ratnicima Drinske, Moravske, Timočke divizije, koji su pali u nemačko zarobljništvo. Podigla su ga tri preživela narednika, jedan podnarednik i dva vojnika.

„Ovde u tuđini, u nepoznatom svetu, počivaju večitim snom srpski ratni zarobljenici iz rata 1914-1919. godine, koji položiše život svoj za otadžbinu posle dugog ratovanja i mnogo napora. Uspomenu ovu podigoše im drugovi, braća po krvi i veri, srpski ratni zarobljenici logora Ulm. Hej, putniče, što prolaziš pored groblja nepoznata, stani malo i upoznaj one što umreše tako proslavljeno“ su stihovi koji su uklesani ćirilicom i latinicom, kao i na nemačkom jeziku.

Spomenik je rad vajara Karla Verlea i skoro dve decenije ga redovno posećuju sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, naši građani kao i predstavnici srpskog konzulata u Štutgarta.

Otkrila ga je Desanka Rajhle iz Ulma 1946. godine, kad ga joj je suprug Nemac pokazao. Redovno ga je posećivala skoro četiri decenije, a primetila je da mnogi Srbi nikad nisu čuli za njega. Obavestila je i sveštenike Srpske pravoslavne crkve, koji su iz Štutgarta opsluživali i grad Ulm, koji su redovno održavali parastose dok nije osnovana ulmska parohija. Sveštenici Slobodan Miljević i Radmilo Marinko prikupljali su podatke na koji način su stradali mnogi vojnici, kao i njihova imena.

– Današnje mlade generacije ne znaju da su Dunavom, rekom koja danas povezuje mnoge evropske države, dovoženi zarobljeni ratnici iz Srbije, koji su bili zatvoreni iza bodljikave žice. Oni koji su pokušali da beže ubijani su. Ostali su poslati na imanja velikoposednika i od preteškog rada se preselili u večnost, stoji u dokumentima Srpske pravoslavne crkve u Štutgartu i Ulmu.

Mnogi Srbi iz Baden-Virtemberga smatraju da se stradanje srpskih ratnih zarobljenika za vreme Prvog svetskog rata nikako ne sme zaboraviti.

Od kada je urađen 20-ih godina prošloga veka pa do 2010. na spomeniku ništa nije rađeno. Kako je bio zaprljan i veliki deo obrastao mahovinom, istaknuti društveni radnici iz Štutgarta Nada i Relja Lukić u dogovoru sa predstavnicima Crkve i Generalnog konzulata Republike Srbije u Štutgartu očistili su vojničko groblje. Pošto nisu imali dovoljno novca za renoviranje, porodica Lukić je preko svoje firme Kor dobila neophodne dozvole i renovirala spomenik.

Pri tom su uz dozvolu popravili i očistili i glavnu kapiju Gradskog groblja u Ulmu bez ikakve novčane nadoknade. Kapija nije mogla uopšte da se otvori, pa se nije ni moglo prići spomeniku. Upravnik groblja dugo se posle toga zahvaljivao za ogromnu pomoć. Nada i Relja Lukić su tada bili presrećni i ponosni što su na takav način mogli da se oduže tim mladih vojnicima, koji su zarobljeni u ratu i dovedeni u zarobljeništvo gde su ostavili svoje živote. Danas su Nada i Relja u penziji, ali njihovu ulogu niko drugi nije preuzeo.

Česte kiše su učinile da je spomenik ponovo zaprljan, pa je izgubio onaj sjaj koji je imao nakon čišćenja pre pet godina. Možda to ponovo nekome zasmeta i očisti ga i bar na taj način oda poštu mnogih nastradalim srpskim ratnicima u vreme Velikog rata. Pripadnici drugih naroda prošle godine su organizovali tribine, izvodili pozorišne komade, štampali brošure i knjige u kojima su isticali svoje učešće u ratu i doprinos pobedi saveznika, a srpski narod je dospeo u situaciju da se Srbija krivi za izbijanje Prvog svetskog rata, kao što se već godinama uči po školama za Zapadu. Na tom polju su zakazali svi – i država, i Crkva, i srpska dijaspora.

Briga o porodici

Do svoje devedesete godine Desanka Desa Rajhle, koja je rođena u porodici Anđelopoj, u Mostaru, posećivala je srpsko groblje. Sada, u 93. godini, to više ne može. U Nemačku je stigla 1946. kad je imala 24 godine. Otad je pomagala braći, sestrama i njihovoj deci. Još za vreme Drugog svetskog rata ustaše su joj odvele i zaklale oca i najstarijeg brata. Otad je preuzela brigu o porodici. Doskoro je redovno odlazila za Mostar, ali sada više nije u mogućnosti i okružena je svojim najmilijim koji paze na nju, kao što je ona pazila na njih.

Izvor: Vesti

http://www.magacin.org/2015/03/09/zaboravljeni-srpski-ratnik-u-ulmu/

 

 

 




 

Prevedi

Vesti iz „Nemanje“

APP “ Sveta Trojica”
Kroz APP “Sveta Trojica” želimo da na dostojan način prenosimo spa...
U Bilefeldu otvorena peta Svetosavska škola u Evropi
U nedelju, 7. decembra 2008. godine u Bilefeldu je u organizaciji nevladinih u...
Mir Božji – Hristos se rodi!
Danas se nebo i zemlja sjediniše u rođenome Hristu;Danas Bog siđe na zemlju, a č...

Foto vesti

Njegova Svetost Patrijarh srpski G.G. Irinej posetio je 05.12.2013. god. crkvenu opštinu Sv. Vasilija Ostroškog Čudotvorca u Bilefeldu. Patrijarha je dočekao verni narod na čelu sa protojerejom Bogdanom Smiljićem i upravnim odborom crkvene opštine.
NJ.S Patrijarh srpski gospodin Irinej u poseti Eparhiji srednjoevropskoj, februar 2013. g. NJ.S Patrijarh srpski gospodin Irinej u poseti Eparhiji srednjoevropskoj, februar 2013. g.
Parohijska slava Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, 12. maja 2012, Svetu Liturgiju služi NJ.P. Episkop srednjoevropski Konstantin uz sasluživanje više sveštenika Parohijska slava Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, 12. maja 2012, domaćin parohijske slave dr Budimir Ilić, predsednik crkvene opštine, pevačko društvo „Preobraženje“ iz Beograda i solistički umetnici iz Šabca, članovi kulturno-umetničkog društva Abrašević
20 godina od osnivanja Udruženja Nemanja 20 godina od osnivanja Udruženja Nemanja

Ministarstvo za dijasporu

Informator za dijasporu Ministarstva za dijasporu vlade Republike SrbijeSa sajta Ministarstva za dijasporu možte preuzeti elektronsku verziju „Informativnog priručnika za dijasporu". Priručnik sadrži informacije o pravima i obavezama, postupcima pred državnim organima, o privrednom, kulturnom i političkom životu matice, kao i pregled korisnih elektronskih linkova...

pdf24x24 Elektronska verzija „Informativnog priručnika za dijasporu“

bojaseparator

Usvojen Zakon o dijaspori

Srđan Srećković, ministar:
„Usvajanjem prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu otvorena je nova era odnosa države Srbije i našeg rasejanja. Vlada Srbije i državni vrh pokazali su da su spremni da stvore institucionalne mehanizme za izgradnju nove, odgovorne i dugoročne politike i zato je ovaj zakon temelj stvaranja partnerskih odnosa, koji će na ekonomskom, političkom i kulturnom planu doneti koristi svima - i državi Srbiji i svakom našem čoveku ma gde živeo. Više

pdf24x24 Preuzmite Zakon o dijaspori i Srbima u regionu

pdf24x24 Preuzmite Nacrt zakona o dijaspori

JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval
Copyright © 2009 - 2018. Nemanja.de. Sva prava zadržana.
Development and Customisation © 2009 by AM & Sorabia Team