Izložba o Jasenovcu u Ujedinjenim nacijama Štampa
Napisao Slobodan Kljakić, Politika / Tanjug   
Ponedeljak, 29 januar 2018 05:37

Jedinstvenu postavku, koja je izraz uspešne srpsko-jevrejske saradnje, večeras će u sedištu svetske organizacije u Njujorku otvoriti ministar spoljnih poslova Ivica Dačić

Izložba o Jasenovcu u Ujedinjenim nacijama Foto: Tanjug / N1

Mnogo delova jedne složene slagalice moralo je da se gotovo besprekorno uklopi u celinu da bi danas u Palati Ujedinjenih nacija u Njujorku, u 18 časova po njujorškom, a u 24 sata po srednjoevropskom vremenu, bila otvorena izložba „Logor smrt Jasenovac – pravo na nezaborav”, organizovanoj povodom Međunarodnog dana Holokausta, koji se obeležava 27. januara, na osnovu rezolucije Generalne skupštine UN donete 2005. godine.

Nesumnjivo jedinstvenu postavku o Jasenovcu, na kojoj će biti izloženi izvorni dokumenti, fotografije, video-zapisi i trodimenzionalni predmeti, kao svedočanstva o jednom od najsurovijih nacističkih logora istrebljenja u Evropi tokom Drugog svetskog rata, otvoriće Ivica Dačić, ministar inostranih poslova i prvi potpredsednik Vlade Srbije.

Direktor izložbe je prof. dr Gideon Grajf, vodeći istoričar Instituta za istraživanje i dokumentaciju Holokausta „Šem olam” iz Izraela, ekspert za Aušvic, s kojim smo u „Politici” objavili opsežan razgovor o Jasenovcu krajem oktobra 2017. godine.

Kimberli Man, šef Sekcije za edukaciju o Holokaustu Ujedinjenih nacija, u pratećem materijalu pripremljenom za postavku „Logor smrti Jasenovac – pravo na nezaborav” ističe da je „osnovni cilj izložbe razvijanje i negovanje kulture sećanja na srpske, jevrejske, romske i antifašističke žrtve Holokausta i genocida u Jasenovcu, jednom od najbrutalnijih i najozloglašenijih od ukupno osam logora za istrebljenje u Drugom svetskom ratu”. Uz bok ovom glavnom cilju, po rečima Manove, izložba u Ujedinjenim nacijama treba da pruži „svojevrstan doprinos kulturi mira i da spreči oživljavanje neonacističkih ideologija poput ustaške ideologije, ustaškog pokreta i režima NDH koji je i doveo do stvaranja logora za istrebljenje Jasenovac”.

Direktor izložbe, profesor Gideon Grajf razvio je ovu postavku u saradnji sa članovima Međunarodne ekspertske grupe GH7 – Stop revizionizmu, čiji su članovi već nekoliko godina angažovani na projektu koji prevazilazi okvire same izložbe. Kroz tu, ali i kroz druge forme, na osnovu dosadašnjih i novih istraživanja, izvorne dokumentacije, neposrednih svedočenja i naučnih debata, istina o Jasenovcu trebalo bi da nađe put do globalne javnosti.

Jezgro GH7 čine rabin dr Abraham Jicak Kriger, osnivač i direktor Instituta za Holokaust „Šem Olam”, profesor Beri Lituči, osnivač i direktor Instituta za Jasenovac iz Njujorka, Emir Kusturica, osnivač i direktor Andrić instituta iz Višegrada i ambasador Unicefa, profesor dr Dario Vidojković, istoričar sa Univerziteta Regenzburg iz Nemačke, Knut Flovik Toresen, istoričar Nacionalnog arhiva Norveške iz Osla, istoričar Mirko Galas s Univerziteta Udine u Italiji, magistar Antun Miletić, raniji dugogodišnji direktor Vojnoistorijskog arhiva JNA i profesor dr Vladan Đokić, dekan Arhitektonskog fakulteta iz Beograda.

Koordinator srpsko-jevrejskog akademskog projekta „Jasenovac” je ambasador dr Ljiljana Nikšić, a saradnja je bazirana na Memorandumu o razumevanju koji su Ministarstvo prosvete Republike Srbije i Institut za Holokaust „Šem Olam” potpisali 28. marta 2017. s ciljem da se zajednički organizuju izložbe, naučne konferencije i programi edukacije o Jasenovcu.

Da je reč o monumentalnoj izložbi, prvi put postavljenoj u Ujedinjenim nacijama, svedoči činjenica da je iz Beograda u Njujork prevezeno avionom sedam tona opreme i eksponata, kako bi ovaj srpsko-jevrejski projekat povodom obeležavanja Međunarodnog dana Holokausta bio predstavljen na najbolji način.

Specijalni gosti na otvaranju postavke biće preživeli deca logoraši  Jasenovca, Jastrebarskog iz Srbije –  Jelena Buhač Radojčić, Smilja Tišma, Gojko Rončević Mraović, a iz Njujorka Eva Kostabel Dojč i David Alkalaj, koji su preživeli ustaške logore Rab, Pag i Jasenovac.

Počasni gost biće gospođa Rouzi Stivenson Gudnajt, potpredsednica „Vikimedije” i potomak čuvenog Davida Albale, srpskog i jugoslovenskog diplomate koji se izborio da Vlada Srbije u egzilu, kao prva, 1917. godine prizna Balfurovu deklaraciju.

 

Otvorena izložba „Jasenovac-pravo na nezaborav” u Njujorku

 

Izložba o Jasenovcu u Ujedinjenim nacijama Foto: Tanjug / N1


Strahote u Jasenovcu ne smeju zaboraviti jer je on jedan od najznačajnijih simbola stradanja Srba, Jevreja, Roma, antifašista Hrvata i drugih nacija, simbol masovnog i besprimerno surovog ubijanja, rekao Ivica Dačić

NJUJORK - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić otvorio je u Ujedinjenim nacijama izložbu „Jasenovac-pravo na nezaborav”, poručujući da strahote u Jasenovcu ne smeju zaboraviti i da on mora ostati jedan od najznačajnijih simbola stradanja Srba, Jevreja, Roma, antifašista Hrvata i drugih nacija, simbol masovnog i besprimerno surovog ubijanja.

„Značajan prilog očuvanju sećanja na taj simbol je i ova izložba koju imam čast da otvorim. Žrtve koje su pale za ideale nekog boljeg i slobodnijeg sveta ne smeju biti uzaludne”, rekao je Dačić sinoć na otvaranju, navodeći da ako ne negujemo kulturu sećanja i nismo na oprezu, rizikujemo da nam se ponovi tragična sudbina iz prošlosti.

On je istakao da cilj izložbe zato nije samo da upozna međunarodnu javnost sa jednim malo poznatim poglavljem Drugog svetskog rata, već i da upozori na opasnosti od oživljavanja ideologije i političke prakse koje su dovele do takvih strahota.

„Deo takvih nastojanja su i nenaučne reinterpretacije događaja i procesa iz perioda Drugog svetskog rata koje postaju deo javnog govora i opravdavaju zločine. Naša dužnost je da se protiv toga borimo, jer zaborav zločina je novi zločin i poziv da se on ponovi”, istakao je Dačić otvarajući izložbu.

Izložba je otvorena u okviru obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na Holokaust, 27. januar, koji su proglasile Ujedinjene nacije u znak sećanja na dan oslobođenja Aušvica.

Dačić je dodao da je Jasenovac bio najveći logor u Evropi kojim nisu upravljali nacisti, već su njim upravljale hrvatske ustaše, kako je rekao, možda najneobičniji desničarski ekstremisti Evrope.

„Osim Jevreja i Roma, hteli su da istrebe i sve Srbe u svojoj državi, kao i Hrvate i muslimane antifašiste. Srbima je bio zabranjen život u nekim delovima hrvatskih gradova, kao i Jevrejima”, podsetio je on.

Naveo je i da je ideolog njihovog pokreta, Mile Budak, izjavljivao kako trećinu Srba treba pobiti, trećinu iseliti i trećinu preobratiti u katoličku veru.

On je dodao da kada je reč o logoru Jasenovac, njega moramo shvatiti ne samo kao mesto užasa, masovne smrti i neizmerne patnje, nego i kao oličenje sistema koji je stvoren posle agresije na Jugoslaviju aprila 1941. i stvaranja Velike Hrvatske, odnosno Nezavisne Države Hrvatske.

Po svom uređenju ustaška NDH je bila istovetna nacističkom nemačkom modelu, ukazao je Dačić dodajući da se to pre svega ogleda u činjenici da je ona kao svoj nacionalni zadatak prvog reda postavila uništenje čitavih nacionalnih, verskih i „rasnih” grupa.

„Ta sličnost se ogleda i u stvaranju mreže koncentracionih logora i logora smrti, kakve je organizovala još samo nacistička Nemačka. Za razliku od nemačkog ubilačkog mehanizma, mehanizam hrvatske ustaške države bio je usmeren prema sopstvenim građanima, odnosno prema Srbima, Jevrejima i, nešto kasnije, Romima, rekao je on.

Dačić je naveo da je činjenica da je jedna novostvorena država „novog evropskog poretka” do kraja svog postojanja nastojala da na razne načine, uglavnom fizički, uništi gotovo trećinu stanovništva sopstvene države zaista fenomen bez presedana, čak i u tako krvavom ratu kakav je bio Drugi svetski rat.

„Oličenje takve politike i takvog sistema je upravo logor Jasenovac kojem je posvećena ova izložba., istakao je on.

Dačić je podsetio da su istraživači utvrdili da širom NDH postojalo preko 320 manjih i većih jama i ponora u koje su bacani živi ili masakrirani Srbi svih uzrasta i oba pola.

On je dodao da je ubrzo ovakav način ubijanja dopunjen mnogo efikasnijim: logorima, kao i da je stvoren niz privremenih logora iz kojih su Srbi i Jevreji upućivani u prvi logor smrti ustaške države, u Gospić i da je u tom logoru otpočelo i „konačno rešenje jevrejskog pitanja”, odnosno holokaust u NDH.

On je objasnio da je Jasenovac bio jedini logor u „novom evropskom poretku” koji nije bio u sistemu nacističkih logora i da je služio isključivo za ostvarivanja hrvatske ustaške politike uništenja „nepoželjnih” nacionalno-verskih i „rasnih” grupa, kazao je Dačić.

Jasenovac je po broju žrtava bio jedan od najvećih koncentracionih logora u Evropi, a ni do dan danas nije utvrđen konačan broj žrtava, rekao je Dačić ističući d aje i po najnižoj hrvatskoj proceni, Jasenovac u samom vrhu logora smrti u Drugom svetskom ratu.

Od njega je veće samo nekoliko logora u Poljskoj, a dvostruko su manji zloglasni logori Buhenvald i Dahau.

„Čak i ako ne govorimo o broju žrtava, Jasenovac je možda i prvi u Evropi po bestijalnosti ubijanja”, ukazao je ministar.

Naveo je da su i sami nacisti bili zgroženi ustaškim metodama, podsećajući da o ustaškim zločinima govori i poema „Jama” hrvatskog pesnika Ivana Gorana Kovačića.

„Oni su uključivali klanje, vađenje očiju, ubijanje maljem, spaljivanje živih ljudi... Za jedan pravoslavni Božić, ustaše su organizovale takmičenje u klanju nožem. O tom događaju znamo jer je jedan od izvršilaca kasnije tražio psihološku pomoć lekara”, naveo je Dačić.

On je dodao da je na izložbi izložen i „srbosjek”, specijalno oružje dizajnirano za brže ubijanje Srba kojim su ustaše klale ljude po logorima NDH.

 


 

„U Jasenovcu je ustašku nagradu dobio Petar Brzica zato što je u toku samo jedne noći (između 29. i 30. avgusta 1942) zaklao 1360 Srba. Treba znati da je među žrtvama ustaša i 91 član familije Nikole Tesle. Takođe, tragičan je i podatak da je samo u Jasenovcu od ustaša stradalo 19 432 dece”, naveo je Dačić.

On je ukazao da nikada nisu izvršena sveobuhvatna istraživanja, koja bi dala uverljiv odgovor na pitanje broja i identiteta žrtava logora Jasenovac.

„U svakom slučaju, koncentracioni logor i logor smrti Jasenovac bio je najveći logor na prostoru nekadašnje Jugoslavije i jugoistočne Evrope. Po broju žrtava, koji se svakako meri stotinama hiljada, Jasenovac je jednak velikim nacističkim koncentracionim logorima. Međutim, po sistematskom bestijalnom ubijanju on je svakako bez premca među drugim koncentracionim logorima i logorima smrti u „novom evropskom poretku”.

Dačić je rekao i da pitanje memorijalizacije logora Jasenovac nije rešeno na primeren način, a jedan od osnovnih razloga za to je činjenica da su vlasti Hrvatske sistematski uništile logorske objekte koji su ostali pošto su ustaše napustile logor i minirale ga.

„Na žalost, politika potiskivanja, zaborava i simetrije zločina nije mogla da nadomesti ono što je civilizacijski dug prema mrtvima, ali i prema živima: suočavanje sa zločinom, njegovo kažnjavanje, naučno istraživanje i adekvatna memorijalizacija”, rekao je Dačić napominjući da je u Jasenovcu šezdesetih godina prošlog veka izgrađeno spomen-područje, delom i pod pritiskom rodbine žrtava.

Međutim, muzejska postavka u njemu nikada nije mogla da nadomesti autentičnost logorskih objekata i celog kompleksa, uključujući masovna stratišta u Donjoj Gradini.

Najnovija memorijalizacija ovog logora u Republici Hrvatskoj izazvala je velike kontroverze, pre svega zbog činjenice da se u individualizaciji žrtve izgubila njena pripadnost određenoj naciji ili „rasi”, iako je upravo to bio razlog stradanja najvećeg broja zatočenika.

„Takav pristup treba posmatrati kao deo šireg toka revizije istorije Drugog svetskog rata i politike NDH, u čemu logor Jasenovac ima vrlo značajno mesto”, rekao je Dačić.

On je poručio da je zato potrebno javno osuditi svaku vrstu istorijskog revizionizma koji negira zločine prikazane na panoima i koji je u sukobu sa temeljnim antifašističkim vrednostima.

„Ne smemo dozvoliti nasilno niti perfidno menjanje pogleda na prošlost i istorijske činjenice, jer se time relativizuju i negiraju genocidne i zločinačke politike prema celim narodima u prošlosti”, ukazao je Dačić.

Dačić je takođe pozdravio i zahvalio se na prisustvu preživelim jasenovačkim logorašima.


Slobodan Kljakić, Politika; Tanjug